Почетком 1942. године, јужна Бачка постала је поприште бруталне војне операције познате као „Рација“, коју су спровеле мађарске окупационе снаге. Ова акција, која је трајала током јануара, усмерена је против цивилног становништва – првенствено Срба, Јевреја и Рома – под изговором борбе против партизана и обезбеђивања стабилности у региону.
Резултат је био стравичан губитак живота и трајни ожиљци у колективном сећању локалне заједнице.
Историјски контекст
Након што је Краљевина Југославија окупирана у априлу 1941. године, јужна Бачка припојена је Мађарској. У намери да се уклони сваки облик отпора и застраши становништво, окупационе власти су организовале масовна хапшења и егзекуције. Рација из јануара 1942. године била је део тог репресивног система.
Почетак рације у Шајкашкој регији
Операција је 4. јануара започела у селима Шајкашке регије, као што су Чуруг, Госпођинци, Шајкаш, Ђурђево, Мошорин, Тител, Лок, Гардиновци, Вилово и Жабаљ. Војска и жандармерија су претраживале домове под изговором потраге за партизанским симпатизерима и скривеним оружјем.
Цивили су хапшени, а многи су одведени на обале Дунава и Тисе, где су погубљени. Тела су бацана у заледене реке, остављајући породице без прилике за достојанствено сахрањивање.
Трагедија у Новом Саду
Од 21. до 23. јануара, рација се преселила у Нови Сад. Град је био блокиран, комуникације прекинуте, а становници су данима живели у страху. Током систематског претраживања кућа, цивили су одвођени на обале Дунава, где су многи погубљени.
Процењује се да је у Новом Саду убијено између 1.300 и 2.000 људи. Трагедија је додатно појачана сликама жена, деце и стараца примораних да ходају по заледеном Дунаву, где су брутално убијани или гурани под лед.
Наставак рације у Бечеју
Након Новог Сада, рација је захватила Бечеј, где су од 25. до 29. јануара цивили наставили да страдају. Око 250 људи, углавном Срба и Јевреја, одведено је на обале Тисе, где су погубљени, а њихова тела бачена у реку.
Последице и значај сећања
Ова масовна убиства оставила су дубоке трауме у заједницама јужне Бачке. После рата, поједини одговорни за рацију су суђени и осуђени, али многи су избегли правду. Данас се сећање на жртве чува кроз комеморације и споменике, попут споменика „Породица“ на Кеју жртава рације у Новом Саду.
Рација из јануара 1942. године један је од најмрачнијих догађаја у историји Војводине током Другог светског рата. Систематски терор над невиним становништвом подсећа на важност неговања културе сећања и спречавања понављања сличних злочина.
