Географски положај, повезаност са суседним и ширим регионалним тржиштима, Србију чини транзитном тачком у оквиру регионалних и глобалних рута кријумчарења дроге, кажу за Танјугиз Канцеларије за борбу против дрога.
Детаљно објашњавајући којим путевима дрога иде до Србије и из државе, указали су да се до наше земље хероин у највећој мери транспортује такозваном Балканском рутом, односно из Авганистана, кроз Иран, Турску и Бугарску.
Потом преко Србије ова тешка опојна дрога наставља ка државама Западне Европе.
Са друге стране, кокаин у Европу улази углавном морским путем из Јужне Америке, преко лука у Шпанији, Холандији, Белгији и Хрватској, након чега се копненим путем транспортује до Србије, а потом дистрибуира у регион и даље ка западноевропским земљама.
Када је у питању канабис (марихуана) из Канцеларије указују да та дрога у Србију доспева махом из правца Албаније, преко Северне Македоније, са подручја Косова и Метохије и Црне Горе, док синтетичке дроге, као што су амфетамини, МДМА и лекови који садрже психоактивне супстанце, углавном доспевају из земаља Западне и Централне Европе, али се део тих супстанци производи и у нелегалним лабораторијама на територији државе.
Дрога из Србије се најчешће, како су објаснили, транспортује ка земљама Западне и Централне Европе, а у појединим случајевима и ка Турској.
То је посебно уочено у оквиру „Балканске руте“ која повезује Авганистан као примарно производно подручје са западноевропским тржиштима.
Додају да су у последњих неколико година уочене значајне измене у начинима и трговини, као и кријумчарењу, као и да је глобална пандемија Ковид-19 довела до прекида традиционалних путева и до промена у логистичким ланцима илегалне трговине дрогама.
Из Канцеларије објашањавају да је због тога била повећана употреба алтернативних рута које су у неким случајевима заобилазиле Србију, као и да је дошло до промене у видовима превоза и методама кријумчарења, које указују на потребу континуираног унапређења међународне сарадње и адаптације мера контроле.
Дрога се кријумчари свим врстама превозних средстава, што укључује друмски, ваздушни, морски и речни саобраћај.
Из Канцеларије наводе да су у последњих пет година основни правци кријумчарења дрога према и преко Србије задржали своју значајну улогу као транзитне руте у региону Балкана.
