Иран је у мају отворио своју прву директну железничку везу са Кином — прву железничку везу те земље са Азијом која се не ослања на претовар преко морских лука или Русије, значајно побољшавајући своју националну безбедност смањењем рањивости извоза на претњу америчке морнарице по морски терет, пише BneIntelliNews.
Након тихог отварања прве директне иранске железничке везе с Кином, неки аналитичари тврде да је то био један од разлога војне ескалације израелског напада на Иран 12. јуна. Железничка веза је значајна прекретница у напорима Техерана да прошири трговинске и инфраструктурне везе широм Евроазије. Први воз је кренуо из Техерана у мају, путујући више од 5.300 км до кинеског града Си’ан за нешто више од 14 дана, известили су ирански државни медији.
Велики кинески планови за Средњу Азију и Блиски исток
Рута, која прелази Туркменистан и Казахстан пре него што уђе у западну Кину, део је ширег коридора Кина–Средња Азија–Западна Азија у оквиру пекиншке иницијативе Појас и пут (BRI). Ирански званичници описали су отварање као „пробој“, јер ће смањити трошкове превоза и време испоруке робе између две земље. Копнено путовање је знатно краће од традиционалних поморских рута преко Малакског мореуза и Суецког канала. Рута такође ефикасно заобилази америчке санкције Ирану и пружа Кини бољи копнени приступ Блиском истоку.
„Покретање овог коридора велики је корак напред у диверзификацији иранских трговинских рута и јачању његовог положаја у регионалном транзиту“, рекао је ирански министар саобраћаја и урбаног развоја Мехрдад Базарпаш. Очекује се да ће железничка веза омогућити директну испоруку иранске расуте робе попут петрохемијских производа, пољопривредних добара и грађевинског материјала, а истовремено олакшати увоз кинеске електронике, машина и потрошачке робе.
Иран је последњих година уложио велика средства у проширење своје железничке инфраструктуре, што је део ширег развоја копнених веза, укључујући тзв. Средњи коридор. Тако је у новембру 2023. отворена нова железничка веза између Кине и Казахстана – пруга Ајагоз–Таченг, која је такође део BRI-ја. Нова железничка пруга повезује Таченг у западној кинеској регији Синђанг са Ајагозом у источном Казахстану. То је трећи железнички гранични прелаз између две земље, уз коридоре Алашанкоу–Достик и Хоргос–Алтинкол. Осим тога, у развоју је веза Кина–Киргистан–Узбекистан, која ће повезати Кашгар (Кина) преко Торогарта (Киргистан) са Андијаном (Узбекистан). Кина и Таџикистан су још увек у фази меморандума и преговора о изградњи железничке везе преко превоја Кулма, што би била прва директна железничка веза Таџикистана са Кином.
Додатни подстицај за рат?
Иранска теретна рута, која повезује централни кинески град Си’ан са оближњом сувом луком Априн, први је директни ирански железнички коридор са Кином, али је пројекат такође описан као стратешка веза коју Запад жели да спречи. У року од неколико дана од пуштања пруге у рад, Сједињене Државе и Израел покренули су низ високоинтензивних ваздушних напада на иранску инфраструктуру, званично усмерених на заустављање нуклеарног програма земље — али је и железница била мета.
О вези између железнице и израелског напада писао је и познати South China Morning Post, који објашњава да је недељама пре израелског напада америчка морнарица посебно ревносно контролисала и блокирала иранске танкере. Наводи се да је време транспорта између Техерана и централне Кине смањено са 30–40 дана на 14. Израел ову везу види као „егзистенцијалну претњу“ која може помоћи Ирану чак и у развоју нуклеарног програма.
Кључно је да рута помаже у ублажавању ризика по енергетску безбедност Кине и тзв. дилеме Малака – две трећине кинеске поморске трговине и 80% увоза сирове нафте пролази кроз Малакски мореуз, што је кључна саобраћајна уска грла, али тиме Кина постаје веома рањива. Кинески медији наводе да овогодишњи преговори Пекинга и Техерана имају за циљ да новоотворену руту учине јачом, стабилнијом и са већим капацитетом за транспорт сирове нафте. Интересантно је да се ових дана проширила вест да Иран потенцијално купује кинеске ловце.
Хормушки мореуз
У року од недељу дана, ирански парламент је гласао за затварање Хормушког мореуза, што су аналитичари назвали „самонанетом раном“, будући да се ирански буџет у великој мери ослања на извоз нафте, од које већина иде у Кину. Међутим, железница пружа алтернативну извозну везу са Кином како би се одржао делимични прилив новца чак и у случају затварања поморског саобраћаја. Скраћивањем времена копненог транспорта на око 15 дана, пруга такође заобилази западни систем осигурања, логистике и плаћања који представља основу глобалне трговине и често се користи за санкционисање Ирана.
Развој догађаја догодио се у тренутку тихе рекалибрације америчке политике према Ирану. Док је Вашингтон задржао оштру реторику, под републиканском администрацијом Доналда Трампа наводно се припремао да укине одређене секундарне санкције кинеским субјектима који купују иранску нафту. Заузврат, те трансакције би се водиле преко escrow рачуна под контролом САД, чиме би Техерану био омогућен ограничен приступ доларима – али под америчким финансијским надзором.
Иранско успостављање директне железничке пруге с Кином можда је спречило или поткопало такав потенцијални аранжман. Коридор представља структурни механизам који Кини и Ирану омогућава продубљивање економских веза ван домашаја америчког надзора, у време када Белој кући све више значи контрола над иранским приходима од нафте. У целини, ова железничка веза део је шире политике Техерана усмерене на смањење америчког утицаја у Ирану и везивање за нови кинеско-руски евроазијски систем — део настојања Москве и Пекинга да изграде мултиполарни светски поредак.
„Рат који је уследио био је, у суштини, надметање око ланаца снабдевања, валутне хегемоније и стратешког повезивања. Иран је покушао да промени услове своје глобалне интеграције“, закључује Mena Unleashed, аналитички профил који највероватније потиче из Ирана.