Археолози верују да су поново открили изгубљени византијски град Тарис у данашњем јужном Јордану. Сматра се да је насеље било важан верски и трговачки центар на римској, па византијској мрежи путева, која је повезивала Зоар и централни Јордан.
Град Тарис се појављује на чувеној Мадабској мозаичкој мапи из 6. века, али његова тачна локација дуго је мистерија.
Последњих неколико година, у оквиру археолошког пројекта око данашњег града Ел-Ирак, близу југоисточног обода Мртвог мора, поново су испитани историјски извори и натписи.
Тим је, пише „Туркиyе Тодаy“, прикупио убедљиве доказе о постојању Тариса на том месту. Међу доказима су керамика, грчки и латински надгробни натписи, као и фрагменти мозаичких подова. Међутим, археологе је највише убедило откриће рушевина византијске цркве и других структура које се чине да одговарају приказу града на Мадабској мозаичкој мапи.
„Истакнуто место Тариса на Мадабској мапи и откриће структуре базилике указују на то да није служио само као пољопривредно село, већ и као свето место и комерцијално одмаралиште“ рекао је Мусалам Ал-Равашне, археолог Универзитета Мута.
Откриће Тариса значајно побољшава познавање историје и културне структуре овог региона током византијског периода, навели су научници у студији објављеној у журналу „Гепхyра“.
„Стратешки положај локалитета на трговачком коридору који повезује Моавску висораван са југоисточним делом Мртвог мора указује на његов значај као комерцијалног и верског центра. Да би се у потпуности схватиле специфичне улоге и историјски контекст Тариса у византијском периоду, неопходна су даља археолошка истраживања. Закључно, ово истраживање не само да осветљава одређени археолошки локалитет, већ се и уклапа у шире напоре да се очува и заштити културно наслеђе Јордана“ наводи се у студији.
Римско царство било је најдуговјечнија империја у историји, а када је Западно римско царство нестало 476. године, Источно римско царство, много векова касније названо Византија, наставило је да постоји до 1453. и пада Цариграда под османску власт, преноси Телеграф.
