Професор Џефри Хинтон, један од идејних твораца вештачке интелигенције, рекао је за BBC да је „веома забринут да ће вештачка интелигенција преузети многе свакодневне послове“, да би то могло да повећа неједнакост и да су потребне реформе како би се то спречило.
Последице по неједнакост
„Консултовали су ме људи у британској влади и саветовао сам им да је универзални основни приход добра идеја“, рекао је.
Истакао је да иако сматра да ће вештачка интелигенција повећати продуктивност и богатство, новац ће ићи богатима, „а не људима чији послови буду изгубљени и то ће бити веома лоше за друштво“.
Пионир неуронских мрежа
Професор Хинтон је пионир неуронских мрежа, које чине теоријску основу вештачке интелигенције. До прошле године радио је у Google-u, али напустио је технолошког гиганта како би могао слободније да говори о опасностима од нерегулисане вештачке интелигенције.
Професор Хинтон поновио је своју забринутост о претњама АИ-ја за целокупно човечанство. „Показује се да владе нису биле вољне да обуздају војну употребу вештачке интелигенције, а технолошке компаније не улажу довољно труда у безбедност“, тврди.
Хинтон је рекао да за пет до 20 година постоји вероватноћа да ћемо морати да се суочимо с проблемом АИ-ја који би могао покуша да преузме власт. „То би довело до претње на нивоу изумирања за људе јер бисмо могли да креирамо облик интелигенције који је бољи од биолошке интелигенције, а то је за нас веома забрињавајуће“, каже.
Забрана војне употребе вештачке интелигенције
Вештачка интелигенција би моглада се аутономно развије тако да има за циљ преузимање контроле, а то показују и досад бенигни алати за, на пример, превођење текста.
„Оно што ме највише брине код АИ-ја јесте да они могу самостално да доносе одлуке о убијању људи“, каже Џефри.
Професор Хинтон предлаже стога нешто попут Женевске конвенције, међународног уговора за регулисање војне употребе вештачке интелигенције. „Али мислим да се то неће догодити док се не догоде веома гадне ствари“, додао је.
