На данашњи дан кренуо је пробој Јасеновца, највеће „фабрике смрт“ где су усташе током четири године убили више стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома. Био је то јуриш из смрти ка животу.
Схвативши да их чека сигурна смрт више од половине логораша из Јасеновца на данашњи дан 1945. кренуло је у пробој. Од 600 колико их је кренуло у бег преживело их је само 106.
Десетак се заточеника међу којима Анте Бакотић, Чедомил Хубер, Драгутин Шкргатић, Павао Кулаш и др. Петар Крстић одвојило у малу просторију која се налазила уз радионицу како би се договорили о покушају пробоја из логора. Свима је било јасно, да након ликвидације свих жена следи и ликвидација свих мушких заточеника.Усвојен је план према којем би се на сваки од четири излаза поставило десетак најодлучнијих људи који ће, наоружани постоларским ножевима, чекићима, летвама и циглама, истовремено провалити на сва врата и бежати према излазу из логора. Договорени су састави десетина и која ће десетина напасти која врата. Пробој је требао уследити на знак Анте Бакотића.
Покушали спасити живу главу
Наиме, Аушвиц, највећи и најпознатији логор смрти нацистичке Немачке ослобођен је у јануару 1945. а у највећем хрватском сабирном логору Јасеновац су се још у априлу те исте године одвијале стравичне ликвидације. Напредовање НОВ-е само је још више подстакнуло усташки систем да жешће настави с радом. Након што је ликвидиран женски логор и последња група жена убијена, део затвореника је одлучио покушати спасити живу главу одлучујући се на бег.
Не желећи се помирити са скором и извесном смрти, више од половине заточеника одлучило се на покушај пробоја уз сав ризик неизвесног похода. У логору је тада било заточено 1073 логораша.
Тај 22. април била је недеља и падала је киша.
– Око 10 сати изјутра, на повик Анте Бакотића: ‘Напред другови’ десетине су провалиле врата. Око 600 заточеника јурнуло је према 150 метара удаљеним логорским вратима. Митраљеска ватра с усташких извидница и бункера из часа је у час смањивала број оних који су трчали према слободи. Миле Ристић убио је једног стражара, одузео му митраљез и отворио ватру по усташама, штитећи остале заточенике. У метежу бега Едо Шајер пресекао је телефонску жицу.
Мртвих је било посвуда
Око њих 600 пробој је преживело 106 затвореника. Сви остали нашли су смрт на путу од логорске зграде до логорских врата, на цести, у хладној и набујалој реци Сави, на ливадама око логора и прилазима шуми код Кошутарице.
Исцрпљени од тешког рада, неисхрањени и уморни од очекивања предстојеће смрти били су лак плен усташким стројницама. Око 470 болесних, старих и немоћних заточеника није учествовало у пробоју. Изгубили су наду у могућност спаса или су веровали како неће баш сви бити ликвидирани. Они који су остали, вјероватно’>вјероватно су истог дана убијени и спаљени заједно с логорским објектима.
Исти дан, само неколико сати касније, из дела логора званог Кожара такође је започео пробој. Према Егону Бергеру у Кожари се тада налазило 147 заточеника.
Веза између Циглане и Кожаре била је потпуно прекинута. Нисмо знали за намере наших другова, нисмо се могли с њима повезати. Већини заточеника било је јасно да је крај близу и да ће они бити ликвидирани. Ионако нисмо много веровали у спас, јер је пред нама била бодљикава жица, бункери и наоружани усташе… ипак је група од четрдесетак заточеника утврдила план пробоја из Кожаре. Формиране су ударне десетине, подељени су задаци за сваку од њих и утврђен је правац бега према пољима из логора. Почетак пробоја је планиран за 24. априла.
Митраљеска ватра немилице их је косила
Но то се није догодило. У ноћи са суботе на недељу 21. на 22. априла скривени на тавану магазина, затвореници су ослушкивали експлозије и гледали одсјај пожара из ‘великог логора’. Група заточеника: Станко Гаћеша, Захид Букуревић, Егон Бергер, Алберт Атијас – Зекић, Ацо Данон, Леон Маестро и рабин Арнолд Баш договорили су се да пробој изврше раније.
Инжењер Демајо успео је припремити екразит, а браћа Мостер отров који су поделили заточеницима. Десетак је ножева за обраду коже претворено у оружје, а у складиште је сакривен део алата који би могао послужити као оружје.
– Пробој је започео 22. априла у 20 сати. Након убиства тројице усташких стражара, којима је одузето оружје, прва десетина напала је ножевима стражу на излазним вратима логора, а друга усташе код главних врата. Трећа десетина разрезала је жицу на страни логора према пољима и железничкој прузи. Четврта десетина обавестила је остале заточенике о бегу и потпалила радионице и складишта
