Извоз руског природног гаса у Европу, преко гасовода из совјетске ере који пролазе кроз Украјину, обустављен је у првим сатима нове године јер је уговор о транзиту истекао, а зараћене стране, Москва и Кијев, нису успеле да постигну договор о наставку протока.
Руски енергетски гигант Гаспром саопштио је у среду да је извоз гаса преко Украјине у Европу заустављен у 8 сати по московском времену јер је уговор о транзиту истекао. То значи да гас из руских налазишта више неће доспевати у средњу Европу преко гасовода „Дружба“ након 60 година углавном несметаног снабдевања. Украјина се сада суочава са губитком од 800 милиона долара годишње у транзитним накнадама из Русије, док ће Гаспром изгубити близу 5 милијарди долара у продаји гаса.
Са 40 на 8 одсто…
„Зауставили смо транзит руског гаса. Ово је историјски догађај“, поручио је министар енергетике Герман Галушченко. Изјава украјинског министарства енергетике уследила је након истека петогодишњег уговора између Гаспрома и украјинског Нафтогаса. „Русија губи своја тржишта, претрпеће финансијске губитке. Европа је већ донела одлуку о одустајању од руског гаса“, додао је.
Украјина је била непоколебљива у ставу да неће продужити уговор. Транзит гаса преко Украјине чинио је отприлике половину укупног руског извоза гаса гасоводима у Европу. Русија још увек извози гас преко гасовода „Турски ток“ на дну Црног мора. „Турски ток“ има две линије – једну за турско тржиште, а другу за снабдевање потрошача у средњој Европи, укључујући Мађарску и Србију.
Алтернативне опције
Пре рата, постојало је неколико рута којима је руски гас стизао у Европу. Уништени „Северни ток“ био је гасовод испод Балтика, два гасовода иду преко континента – један преко Белорусије („Јамал“), који је искључен, други преко целе Украјине („Дружба“), који је искључен данас, и трећи испод Црног мора („Турски ток“). Русија још увек извози гас преко „Турског тока“.
Пре више од десет година, идеја „Јужног тока“ укључивала је опцију која је цео Балкан требало да учини зависним искључиво од руског гаса. То је, уз притисак САД, довело до успостављања терминала за течни природни гас (LNG) на острву Крк, који Хрватској гарантује енергетску стабилност и чини је важном енергетском тачком у региону.
Позиције светских лидера
Руски председник Владимир Путин изјавио је прошле недеље да нема времена за потписивање новог уговора о транзиту гаса кроз Украјину и окривио ту земљу што није продужила уговор.
Највећи купци руског гаса који стиже преко Украјине су Словачка, Мађарска и Аустрија. У најтежој ситуацији је Словачка јер нема алтернативу за украјински правац. Мађарска је, преко Србије, повезана на „Турски ток“, док ће Аустрија појачати снабдевање из Италије и Немачке.
Утицај на Молдавију
Молдавија је једна од најтеже погођених земаља. Њен регион Придњестровље, проруско ентитет, прекинуо је снабдевање грејањем и топлом водом јер је Русија обуставила испоруке преко Украјине.
Европска комисија је саопштила да је спремна за овај сценарио, нагласивши да европска гасна инфраструктура може да подржи снабдевање гасом из других извора.
