Усташе су августа 1941. у селу Пребиловци код Чапљине масакрирали више од 800 српских цивила. Највише деце млађе од 14 година. Над моструозношћу усташа згражавали су се и Италијани, а овај злочин остаће упамћен као један од најтежих у свету.
Српска православна црква 6. августа прославља празник Светих новомученика пребиловачких и свехерцеговачких.
Реч је о једном од најстрадалнијих српских села. Тачније, према неким подацима то је најстрадалније село у читавом Другом светском рату.
Празник Светих новомученика, установљен је и уписан у календар Српске православне цркве у знак сећања на страдале Пребиловчане, али на још око 3000 Срба овог краја који су те 1941. године убијани и бацани у херцеговачке јаме.
Спомен крипта са ексхумираним остацима невиних жртава минирана је и разорена 1992. од стране ХВО. 2015. године на том месту подигнут је и освештан спомен храм Христовог Васкрсења.
Дечије главе на школским клупама
Кости су распоређене у 108 сандука и пренесене у крипту спомен-костурнице. Темеље цркве освештао је тадашњи патријарх српски Павле.
Покољ у Пребиловцима један је од најмонструознијих злочина у Другом светском рату на овим просторима, а по суровости спада међу најодвратније злочине уопште.
Усташе под командом злочинца Ивана Јовановића, званог Црни, само у једном дану, 6. августа 1941. године, похватале су 500 жена и деце из Пребиловаца и бацале их живе у јаму Голубник, крај Шурманаца, код Чапљине.
У основној школи у Пребиловцима, усташе су заклале велики број ђеце – вадили су им цријева, а главе стављали на школске клупе.
Кланица под командом Андрије Буљана из Дретеља
Спроводећи геноцидну политику поглавника Анте Павелића, усташе из села Шурманци, Међугорје и Бијаковићи, опкољавају богато српско село Пребиловци на Илиндан 2. августа 1941. године са јасном намером да униште све што је српско и православно на том подручју.
У том моменту село је бројило више од 1.000 православних Срба у 120 домаћинстава. Видевши да се у селу нешто дешава, многи мушкарци старији од 15 година су побегли у шуму.
Већ 4. августа 1941. године око 11.00 часова жене са децом враћају се у село мислећи да их усташе неће дирати. Тако су усташе које је предводио Андрија Буљан, из Дретеља, почеле своје свирепо иживљавање над српском нејачи.
Неке жртве су одмах заклане. Неке су одвели у колони до јама, од којих су неке Голубинка и Бивоље брдо. Младе жене и ђевојке су силовали.
Усташе су живу децу и жене бацали у те јаме. Сведоци су потврдили да су се крвници ругали жртвама.
Из обруча су успјеле побећи: Жена Марка Екмечића Јела са две девојчице, Јока Екмечић удата Јахура, те жена Гојка Булута Мара.
Комунисти забетонирали геноцид
Усташки зликовац Иван Јовановић је 8. августа 1941. године у јаму Голубинку бацио две ручне бомбе да у околним хрватским кућама не би слушали крике појединих жртава које су преживеле пад, али су имале тешке повреде, односно преломе удова или врата.
Крици су се чули још неколико дана након покоља.
О свим тим ужасима, италијански војни обавештајац Александар Лузано извештавао је команду у Италији и многи подаци потичу и од тог извора.
Након Другог светског рата, комунистичке власти Југославије скривале су ове злочине, да би 1961. године биле забетониране јаме у које су Срби бацани.
И мртви им сметали
Тек новембра 1990. године почело је откопавање 13 јама у којима су се налазиле кости Срба. Оне су 4. августа 1991. године сахрањене поред Храма Сабора српских светитеља у Пребиловцима.
Међутим, јуна 1992. године припадници хрватских паравојних формација минирале су крипту са костима жртава.
