„Правитељствујушчи совјет сербски“, основан је 1805. године (15. августа) у Борку и представљао је одраз ослободилачке борбе Српскога народа за време Првог српског устанка. Оснивач овог, тада централног органа власти био је прота Матеја Ненадовић, а постављен је од стране Боже Грујовића, професора историје права на Универзитету у Харкову. Главни разлог због кога је основан овај „орган“ власти је да би се спречило пропадање Првог српског устанка.
Карађорђе Петровић је дао сагласност за оснивање „Совјета“ како би лакше решио питања споњне политике и војне организације унутар саме државе, а и развитак и функционисање самог устанка био је лакши уз овакву једну институцију. На тај начин, и сама Србија је могла лакше да се развија у сваком аспекту друштва: економски, политички, војно, културно итд.
Начални правитељствујушчи совјет народни
Грујовић је скупштину свих народних старешина у Србији конципирао на тај начин да њу представљају представници 12 нахија, који су бирани сваког месеца.
Иако се те, 1805. године установило да ће Србија имати 6 попечитељстава, односно министарстава, тек 11. јануара 1811. године изабрани су први попечитељи, односно министри који су се бирали између чланова Савета, тако да бише није било система нахија и њихових представника. Изабрано је 6 попечитеља, за: војску, цркву и просвету, финансије, иностране и унутрашње послове, као и један секретар.
Прво седиште је било у манастиру Вољавчи, у близини планине Рудник, а затим у манастиру Боговађи, у Колубарском округу, надомак Лајковца.
Састав правитељсвтујушчег совјета од 1811-1813.
Врховни Вожд и Претседатељ Правитељствујушча совјета Народња био је Карађорђе Петровић, Попечитељ војених дјел, тајни дејствителни член Совјета Младен Миловановић, Попечитељ иностраних дјел, тајни дејствителни член Совјета Миљко Радонић, Попечитељ просвештенија, тајни дејствителни член Совјета Доситеј Обрадовић па након његове смрти 1811. Иван Југовић, Попечитељ внутрених дјел Јаков Ненадовић, Велики вилајетски судија и тајни дејствителни член Совјета (министар правде) Петар Тодоровић Добрњац, Попечитељ хазне, тајни дејствителни член Совјета (министар финансија) Сима Марковић, док су секретари били Михаило Грујовић и Стеван Филиповић.
