Преображење Господње је један од најтајанственијих и најсветлијих догађаја у земаљском животу Господа нашега Исуса Христа, тренутак у којем се земља сусреће са небесима, а створење задобија поглед на нестворену славу Божију. На гори Тавор, где су небеса дотакла земљу, Господ је показао своју божанску природу у свој пуноти светлости, откривајући трима изабраним ученицима – Петру, Јакову и Јовану – да је Он не само учитељ и пророк, већ Син Божији, обасјан светлошћу која превазилази свако разумевање и опажање.
У том тренутку, лице Христово засијало је као сунце, а Његове хаљине постале беле као светлост, показујући да је Он, иако је узео обличје слуге, у суштини вечни Бог, једини од свих који је рођен не од овог света, већ од вечне светлости Оца. На овом светом месту, где су време и простор престали да постоје, појавили су се и Мојсије и Илија, знаменити пророци Старога Завета, који су у дијалогу са Господом сведочили да су Закон и Пророци, који су кроз векове припремали људе за долазак Месије, у Њему нашли своје испуњење.
Петар, занет овим небеским призором, пожелео је да ту, на врху горе, постави три сенице, желећи да задржи тај тренутак славе, не схватајући да ова светлост није од овога света, већ предокус вечне славе која ће бити откривена у пуноти Царства Божијег. Док је још говорио, облак светлости их је обавио, и из њега се зачуо глас Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; Њега слушајте“. У овим речима крије се потврда да је Исус Христос истински Месија, Син Божији, и да је Његова мисија воља Оца небеског.
Преображење је догађај који није само једнократни историјски тренутак, већ је духовна реалност која прожима живот сваког верника. Оно нам открива дубоку тајну нашег спасења: да смо и ми позвани на преображење, на преображај у светлости Христовој, да постанемо учесници божанске природе. Ово се остварује кроз подвиг, молитву, покајање и учешће у светим тајнама, где се и ми, као ученици на Тавору, можемо дотаћи нестворене светлости Божије.
У светлу Преображења, свако од нас је позван да се уздигне на своју духовну гору, да остави иза себе бриге и таштине овога света и да се, попут апостола, удостоји виђења славе Божије. Та слава, која је засијала на Тавору, није намењена само Христу, већ и свима онима који следе Његов пут, који су спремни да свој живот преобразе у складу са божанском вољом. Преображење је зато предукус будуће радости и славе Царства Божијег, које ће бити потпуно откривено у дан када ће Господ поново доћи у својој слави, а свако ко је у Њега поверовао и Њега следио, биће прослављен у Његовој вечитој светлости.
Нека нас празник Преображења Господњег увек подсећа на наш позив ка светости и на славу коју је Бог припремио онима који Га љубе. У тајни Таворске светлости скривена је наша будућност и наш циљ – да и ми засијамо у Христу, у непролазној светлости вечнога дана.
