За време Другог светског рата, док је био у избеглиштву, последњи српски краљ Петар II одлучио је да се ожени грчком принцезом Александром.
Овај потез био је само један у низу лоших потеза младог и неискусног краља који је довео до кризе у односима са министрима и Винстоном Черчилом.
Председници избегличке владе Слободан Јовановић, Милош Трифуновић и други српски политичари сматрали су да је неприкладно венчавати се у ратно време. Против свадбе била је и краљица Марија, што је довело до коначног прекида њихових односа.
Грчка принцеза
Последња српска краљица, Александра Карађорђевић, била је потомак грчких и данских монарха. Пре брака носила је титуле принцезе од Грчке и Данске. Била је прва грчка принцеза која је међу ближим прецима имала Грке, и то са мајчине стране; њен отац је био немачке крви, као уосталом и већина европских владара. Родитељи су јој били краљ Александар Грчки и Аспазија Манос, потомак фанариотске породице Манос, која је припадала грчкој аристократској елити у Цариграду.
Рођена је 25. марта 1921. године у краљевској резиденцији Таитои (15 км од Атине). Пет месеци након смрти свога оца који је наследио грчки трон након што је његов отац, Александров дедa, Константин I Грчки, збачен и протеран. Константин се вратио у Грчку и поново заузео трон месец дана након Александрове смрти. Како је влада Александрову кратку владавину сматрала регентством, што је значило да је Александров брак, склопљен без допуштења његовог оца, био неважећи. То је значило да је дете рођено из њега било незаконито. Да није проглашена незаконитом, Александра би била законска наследница свога оца и де јуре краљица Грчке од тренутка свога рођења.
Захваљујући реакцији Александрине бабе, краљице Софије, у јулу 1922. године донесен је закон који је дозвољавао краљу да призна и озакони бракове краљевске породице који су били склопљени без његовог допуштења. Краљ Константин I је затим издао декрет који је озаконио брак између његовог сина и Аспазије. Александра је тако постала законито дете према грчком закону, заједно са мајком добила титулу принцезе од Грчке и Данске, те ословљавање Краљевско височанство, али без права на наследство грчког трона, које су остали чланови грчке краљевске породице имали.
Последња краљица Југославије
Краља Петра II Карађорђевића упознала је априла 1942. у Лондону на чајанци у Клубу савезничких официра. За време Другог светског рата, 20. марта 1944. удала се за југословенског краља Петра II Карађорђевића. Краљица Александра родила је само једно дете — принца Александра Карађорђевића. Као владарка, никада није крочила на тло Југославије, земље чија је била краљица.
Свадба је одржана у југословенској амбасади у Великој Британији. Међу званицама је било само 19 Југословена. Међу њима Трифуновићев наследник Божидар Пурић и Михаиловићев изасланик мајор Војислав Лукачевић, коме је краљ доделио звање ађутанта. Краљев кум био је британски краљ Џорџ V.
Од британске дипломатије присуствовао је само министар спољних послова Ентони Идн. Черчил није дошао, иако је био позван. Краљево венчање било је лоше прихваћено у југословенској и светској јавности.
