Избор Доналда Трампа изазвао је тектонске реакције на светском нивоу, али и бројне непознанице у којем ће се правцу кретати политика новог председника САД. Много је жаришта у свету, а Америка има прсте у сваком од њих. Трамп је неко ко важи за човека компромиса и многи га виде као личност “која би могла спречити трећи светски рат”. У свом првом мандату (2016-2020) није започео ниједан сукоб, али ни из једног се није ни повукао. Често је критиковао партнере у НАТО, а у кампањи је говорио да ће зауставити рат у Украјини, те је критиковао давање огромних средстава овој држави за рат против Русије.
Запад генерално све мање верује у позитиван исход у Украјини, па се све више прича о окончавању сукоба. Сви су сагласни да је решење неопходно, али нико не говори како би то изгледало. Док Русија каже да је спремна за разговоре, али под чврстим гаранцијама да њена граница неће бити угрожена, Зеленски, с друге стране, каже да „Украјини не треба подршка за разговоре, него помоћ у наоружању“.
Подела Украјине
Као једно од решења које би Трамп могао предложити многи спомињу поделу Украјине. И то по принципу да оне територије које су се припојиле Русији (Крим, Доњецк, Херсон, Луганск и Запорожје) буду признате као део Русије. Тиме би се зауставио рат и зауставило даље ширење Русије у Украјини.
Русија би на овако нешто сигурно пристала, јер су више пута истицали да их не занима читава територија Украјине. Међутим, Владимир Путин више пута је рекао да не верује Западу, јер су кршили и раније договоре. Путин је нагласио да је главни услов да Украјина остане неутрална како им НАТО не би био пред вратима.
Прича о територијалном интегритету Украјине више није ни важна. Стање на терену је такво да украјинска војска нема контролу над овим областима и тешко ће је повратити. У томе им нису помогле ни десетине, стотине милијарди америчког и европског новца. Трамп као прагматичан политичар, познат да не воли трошити америчке доларе по свету, сигурно жели да зачепи ту рупу без дна. Иако је реч о важној геостратешкој игрици, позиционирању, извесно је да би Трамп могао предложити поделу Украјине као решење које ће најбрже зауставити рат. Пре свега, јер жели да се окрене економском опоравку САД.
Утицај на Балкан
Управо поделу Украјине као једно од будућих потеза истакао је и аналитичар Данијел Сервер. Он је након америчких избора, говорећи о даљим потезима Трампа, рекао да је подела земље извесна како би се приволела Русија да заустави рат. Међутим, Сервер истиче да би се такав преседан одразио и на Балкан.
Наиме, таква подела ишла би у прилог онима који се залажу за поделу БиХ и Косова и Метохије. О потреби да се питање БиХ реши на унутрашњем плану говори се већ дуже време. Наиме, Република Српска више пута је истицала да неће толерисати разградњу Дејтонског мировног споразума. Уколико Бошњаци не желе, истицано је, да живе у таквој БиХ, онда је решење мирно раздруживање.
У Народној скупштини Републике Српске чак се и појавио такав предлог. Изазвао је оштре реакције и изнутра и на међународном плану. Због тога је предлог стављен ван снаге, али председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да Српска не одустаје од те идеје уколико не дође до договора о враћању на дејтонско уређење.
Уколико би се ситуација закомпликовала у БиХ, те постала терет и већим државама, подела је сигурно једно од питања о којима би се могло разговарати. Колико је реално, то ће зависити од будућих геополитичких консталација.
Косово и Метохија
Још једна територија где се прича о подели је самопроглашено Косово. Након потписивања Бриселског споразума, а касније и Вашингтонског (баш за време мандата Доналда Трампа) и Охридских споразума, један од приоритета је успостављање Заједнице српских општина (ЗСО) која би обухватала територију севера Косова и Метохије.
Приштина и њене привремене институције већ 11 година одбијају да спроведу тај део споразума. Истичу да „не желе Републику Српску на Косову“. Једнострани акти Приштине, непоштовање споразума, смањивање утицаја Србије на Косову и Метохију, нешто су што је противно српских интересима. Србија се залаже за договор, па од међународних актера захтева да се поштују и њени интереси.
Таква ситуација ставља међународне силе у позицију да морају направити компромис, ако желе добре односе са Србијом. Уколико би се овакво стање остало, јасно је да би то била кочница за читав регион и отворен простор за разне утицаје. Ако би САД жељеле да се и у овом региону успостави мир, а да се задржи све оно што су урадили од деведесетих година до данашњег дана, подјела Косова би била једно од рјешења.
Много непознаница и више очекивања
Много је непознаница, а још више очекивања. Доналд Трамп ипак има само четири године мандата, па је упитно шта и како би могао да спроведе. У сваком случају, када је реч о Балкану, врло је реално да се нека питања отворе баш у Украјини. Подела те земље сигурно би била значајна за покретање многих питања у БиХ и Србији.
Тачније, могли бисмо рећи да би многа кретања у свету могла да се покрену у Украјини. Крај тог рата био би почетак многих процеса. Трамп нема довољно времена да решава све критичне тачке, па ће се сигурно окренути решавању оног што се дешава у Украјини што би отворило врата за консолидацију других тачака. Такође, ту је и Израел који ће дефинитивно бити једна од кључних тачака.
Све у свему, очекује нас четири интересантне године у којима ће се многи чворови или одвезати или још више стегнути.
(Александар Стојановић за Компасинфо)
