Хиљадама људи широм Велике Британије понуђено је тестирање крви у склопу пробног испитивања клиника за поремећаје памћења.
Организатори се надају да ће више људи добити приступ нези, подршци и лечењу новим лековима у ранијој фази деменције.
Истраживање, које спроводе Универзитетски колеџ у Лондону и Универзитет у Оксфорду, биће спроведено на 5.000 добровољаца.
Петогодишњи пројекат ће проучавати крвне анализе у потрази за Алцхајмеровом болешћу и другим облицима деменције. Тренутно око трећине пацијената не добија формалну дијагнозу и остаје забринута и несигурна у вези са властитим стањем.
Одбегли протеини
Само око два одсто пацијената има један од тестова „златног стандарда“ на Алцхајмерову болест – или специјалистички ПЕТ скен мозга или спиналну лумбалну пункцију.
Оба могу приказати присуство одбеглих протеина у мозгу као што су амилоид и тау, који почињу да се гомилају и до 20 година пре него што се јаве први симптоми – али су ти тестови скупи.
Оксфордски тим ће проучити читав дијапазон крвних анализа, што може да буде јефтинији и лакши начин да доктори открију прве знаке болести.
Једна крвна анализа ће тражити трагове ових протеина у крви да би поставила дијагнозу Алцхајмерове болести, најчешћег облика деменције. Неки тестови ће тражити и потенцијалне биомаркере за васкуларну и фронтотемпоралну деменцију, као и деменцију са Левијевим телима.
Истраживачи ће такође пратити да ли крвне анализе могу да помогну у откривању ових болести у разним стадијумима.
Докторка Ванеса Рејмонт, са Универзитета у Оксфорду, предводи студију, која ће регрутовати волонтере на више од 50 локација за тестирање у Великој Британији, а које су све клинике за поремећаје памћења Националне здравствене службе (НХС).
Она је за ББЦ рекла да иако је неколико крвних анализа на деменцију већ показало резултате који обећавају, оне имају ограничења.
„Истраживање је обично искључивало веома старе, етничке мањине и оне са другим здравственим стањима тако да морамо да разумемо како изгледају подаци у стварном свету, због чега су ови пројекти толико важни.“
Тим са Универзитетског колеџа у Лондону ће се усредсредити на најиндикативнији биомаркер за Алцхајмерову болест, звани п-тау 217, који може да укаже на количину амилода и тауа у мозгу.
Његово испитивање ће показати да ли мерење п-тау217 у крви може да повећа стопу дијагнозе за Алцхајмерову болест код људи са раном деменцијом, али и оних са благим или прогресивним проблемима са памћењем.
Доступност нових лечења
Џонатан Шот, професор неурологије са Универзитетског колеџа у Лондону, који предводи пробно испитивање, рекао је: „Рана тачна дијагноза Алцхајмерове болести је већ важна, јер омогућује људима приступ правилној нези и лековима.
„Али ако, као што се ми надамо, нова лечења која могу да успоре Алцхајмерову болест постану доступна ускоро, онда ће ово бити од кључног значаја“, каже он.
„То би утрло пут за фер и равноправан приступ новим и потенцијално круцијалним лечењима од којих сви могу да имају користи.“
Два лечења су на пробним испитивањима показала да могу да успоре напредовање раног стадијума Алцхајмерове болести.
Доктори кажу да је корист од њих за сада скромна, али да она представљају прве лекове „који модификују болест“.
Лекове леканемаб и донанемаб тренутно разматра МХРА, тело које одобрава лекове у Великој Британији.
Чак и ако добију дозволе, они потом морају да добију зелено светло тела за процену здравља, које разматра њихову исплативост за НХС, пре него што лекови буду понуђени пацијентима.
„Уочили смо огроман потенцијал који анализе крви пружају за унапређење дијагностичког процеса код људи и њихових најближих кад су у питању неке друге болести“, каже докторка Шеона Скејлс која води истраживање.
Она каже да је било важно видети „исту промену корака код деменције“, која је највећи здравствени изазов са којим се суочава Велика Британија.
