Острво Видо је проглашено српским Јерусалимом, а Плава гробница је предео мора око овог острвцета и града Крфа у које су потапана тела палих српских јунака када више није било места на копну.
На данашњи дан 1916. године почело је сахрањивање српских војника у „Плаву гробницу“.
После натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, српски војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености.
Како није било довољно места на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се војници сахрањују у Јонско море.
Према званичним, али непотпуним подацима јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу је сахрањено 4.847 српских војника и официра.
Првих дана умирало је дневно и до 300 војника. У прво време сахрањивани су на каменој обали острва. Касније када то више није било могуће, чамцима су превожени и потапани у воде Јонског мора.
Сви српски бродови који данас туда пролазе заустављају се и одају почаст сахрањенима у „Плаву гробницу“.
Ово потресно место инспирисало је Милутина Бојића да напише своју чувену песму „Плава гробница“.
Грци и Срби се не купају и не баве се риболовом на овом месту
Колико су Грци саучествовали у патњи српског народа, довољно говори и податак да се и дан данас поштује правило које нигде није забележено. Наиме, на месту где је Плава гробница Срби и Грци се не купају из поштовања према преминулим српским ратницима. Иако је острво Крф познато по многобројним рибарима, 50 година након трагичне судбине српских ратника, ниједан од њих није забацио своју мрежу у близини овог острва.
Пројекат за маузолеј на острву Видо је израдио архитекта Никола Краснов. По налогу краља Александра Карађорђевића је 1938. године он и подигнут. У спомен костурници су смештене кости 1.232 српска војника којима се знају имена, а чак око 1.500 њих који су остали непознати.
Изнад главног лука спомен костурнице се налази амблем Краљевине Југославије са репродукцијом Албанске споменице, а постоји и обележје које је познато као Камени крст, које је заправо први споменик преминулим српским борцима на овом грчком острву. Подигнут је, такође према налогу краља Александра Карађорђевића, 1923. године, а налази се у непосредној близини маузолеја.
