Домаћинства у Србији у просеку месечно потроше више новца него што га приходују, показују подаци Републичког завода за статистику из Анкете о потрошњи домаћинстава. Из те анкете видљиво је и на шта грађани Србије највише троше новац. Док људи у богатијим европским земљама петину својих прихода троше на станарину, рачуне, кредите и сличне трошкове, код нас се највише издваја за храну и пиће, а потом за комуналије. О култури, образовању, неговању, здрављу и сличним трошковима се мање размишља будући да је материјални положај просечног грађанина Србије такав да то, бар у овом тренутку, не спада у приоритете.
Програмери више нису на врху листе најплаћенијих занимања: Ко је сад најплаћенији?
Плате у Србији евидентно расту. По први пут у овој години ниво минималне зараде се изједначио са нивоом минималне потрошачке корпе. Повећава се и износ пензија. Надлежни се труде да обуздају инфлацију, међутим, цене и даље вртоглаво расту, и то углавном основних животних потрепштина. Стручњаци истичу да номинални раст плата не значи пуно у случају када цене непрестано „дивљају“, у чему и виде основни разлог због чега просечно домаћинство једва може да подмири месечне трошкове..
Анкета о потрошњи домаћинстава приказује да је просечни месечни приход у новцу по домаћинству прошле године износио 97.705 динара, а издаци за личну потрошњу су били 98.165 динара. У односу на 2023. просечни месечни приходи већи су за 11,1 одсто, али се готово једнако увећала и потрошња за 11,2 одсто.
Просечни месечни приходи домаћинстава у градским насељима износили су 99.326 динара, а у осталим насељима 94.727 динара. Издаци за потрошњу домаћинстава у градским насељима су били 99.723 динара, а код домаћинстава у осталим насељима 95.290 динара.
На шта грађани Србије највише троше новац
Највећи део прихода у новцу долази из плата 53,4 одсто, пензија 30,6 одсто, приходи од пољопривреде, лова и риболова 3,9 одсто. Највећи део у потрошњи пак чинили су издаци за храну и безалкохолна пића 36,6 одсто, за становање, воду, струју и гас 16,3 одсто а потом издаци за превоз 8,9 одсто, те за остале личне предмете и услуге – свега 5,9 одсто.
Секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић за НИН каже да статистика РЗС илуструје да је објективна ситуација таква да висина просечне плате једва може да покрије основне трошкове живота.
„Евидентно је да су висина плата и цена у дисбалансу. С обзиром на то да надлежни, када праве своје обрачуне, често не уброје заиста све оно што чини основне потребе домаћинства, уверен сам да је ситуација чак и гора од приказане. У сваком случају евидентно је да не можемо говорити о било каквом квалитету животног стандарда већ само о пуком преживљавању значајног броја грађана“, истиче наш саговорник. Као пример какав је однос примања и раста цена у Србији, Михајловић наводи да је износ просечне потрошачке корпе око 106.000 динара, а да минимална зарада износи око 53.000 динара. Дакле, за просечну потрошачку корпу потребна су цела два минималца.
„Дакле евидентно је да је минимална зарада која важи од јануара већ превазиђена. Двоје у породици који раде а примају минималац својим личним доходцима једва да могу да подмире цео износ просечне потрошачке корпе. Сва зарада им наиме оде само на то. То је свакако поражавајућа чињеница“, каже Михајловић.
Чим скоче плате, скоче и цене
Према његовим речима повећање плата као опција није одржива у ситуацији када сваки пут када до тога дође цене скоче.
„То обесмишљава раст личних доходака јер све оно што запослени тиме добије инфлација поједе. На тај начин се ништа не постиже. Веће плате имају смисла само ако се стабилизују цене, односно престану енормно да расту како је то сада случај. Стога је нужно да се савлада инфлација, а да би се до тога дошло држава треба да контролише висину цена свих основних животних намирница. Онда би плате требало ускладити са реалним ценама што би омогућило раст животног стандарда великог броја грађана“, истиче Михајловић.
Економиста Милан Р. Ковачевић за НИН каже да га не изненађују резултати анкете и да је реч о стању које код нас већ дуго траје.
„Када се говори о материјалном положају становништва увек се, погрешно, инсистира на износу прихода. Међутим то никако не може бити мерило. То се може квалитетно установити само ако се упореди висина примања и расхода. Из објављених података РЗС се види да у просеку домаћинство мање заради него што потроши. Било би добро знати колики број анкетираних је и испод тог просека, верујем да је значајан. То је потпуно очекивано јер је ниво инфлације висок а цене скачу у већем износу од повећања плата. Због тога немамо ни штедњу у банкама а ниво домаћих инвестиција у односу на стране је скроман“, наводи наш саговорник.
Он додаје да просечно домаћинство просто не може да размишља о било чему другом до о подмиривања основних потреба што је јасан показатељ да је животни стандард ипак веома низак.
Новац само за основно – показатељ скромног живота
Председник Покрета за заштиту потрошача Србије Петар Богосављевић за НИН каже да подаци Републичког завода за статистику јасно указују да је ниво цена у нашој земљи већи од реалног као и да нису у складу са куповном моћи грађана.
„То значи да су захтеви да се снизе папрене цене, које намећу велики трговински ланци, потпуно оправдани, јер оне не само да нису тржишне, већ нису ни одрживе. Поред тога, зараде и пензије нису у складу са објективним трошковима живота. Чињеница да грађани мање зараде него што потроше представља и одраз сиромаштва које влада у нашем друштву. Док грађани у земљама Европске уније, чија су примања знатно виша него што је то случај у Србији, од оног што зараде могу да подмире све трошкове и да им поред тога остане довољно новца за туристичка путовања, културне манифестације и спортске догађаје, код нас се највише новца троши на куповину хране и пића и плаћање комуналија. Другим речима, велики број грађана скромно живи“, објашњава наш саговорник.
Према његовим речима, евидентно је да би надлежни требало да ураде нешто по питању високих трошкова живота са којим се суочавају грађани, преноси Serbian Times.
„Када говоримо о потезима које би требало спровести не мислим на повећање плата и пензија. Показало се да се на тај начин никако не постиже дугорочни ефекат. Чим дође до раста личних доходака и пензија уследи и повећање цена производа у продавницама чиме се ефекат повећања у потпуности губи. Уместо тога, једна од мера коју би требало применити је смањење комуналних трошкова који су неоправдано високи и у значајној мери оптерећују кућни буџет. За то је потребно смањењити трошкова у тим предузећима и њима управљати одговорно. Такође нужно је избећи и њихову приватизацију јер у случају да до тога дође цене услуга би вишеструко поскупеле што је противно интересима грађана“, објашњава Богосављевић.
