ДВОР Ђурђа Бранковића у средњовековном Смедереву струју није имао, али лед јесте. Једини сачувани средњовековни двор, у своје време одисао је богатством и сјајем, имао ковницу новца, гала забаве, дворског композитора, а у врелим летњим месецима 15. века, веровали или не, овде се пило вино са ледом!
На двор Ђурђа Смедеревца папска нога крочила није, али јесте нога човека који ће четири године касније постати папа.
Тадашњи велики бискуп Енео Силвио Пиколомини, потоњи папа Пио II, у својим списима наводи да се дивно осећао код свог пријатеља Ђурђа Смедеревца на двору пијући са њиме вино са ледом у августу. Питате се одакле му лед? Знао је Ђурађ Бранковић да поштује народну мудрост па да у зимским месецима сачува велику санту леда, однесе је у земуницу или подрум где је заштићена од спољне температуре. Онда кад дођу врели летњи дани, искрцка је и послужи вино са ледом – прича Горан Јовшић, туризмолог и водич кроз Смедеревску тврђаву.
Он наводи да се лед обавијао и сламом да се боље очува за вреле летње дане.
Летње витешке игре
ПО угледу на дубровачке летње игре ђостре – витешке трунире, Ђурађ Смедеревац на свом двору организовао је летње игре. Осим забаве за госте, турнири су служили и да би витезови остали у форми. Негујући традицију, Смедерево је пре неколико година било домаћин Светског првенства у витешким борбама.
Будућем папи послужено је вино, али и друга пића су се користила лети.
– На двору се за расхлађивање пило бело вино „смедеревка“, али и црна вина, затим медовина и пиво – каже Јовшић.
Иначе, нема података да је у српским градовима било радионица за производњу пива, али је деспот Ђурађ Бранковић митроплиту Ванедикту поклонио „Пивничиште“ на Руднику.
А осим што је био сјајан домаћин, Ђурађ је био и одличан дипломата. У то време, Дубровчани су долазили преко Црног мора до Смедерева, и каналом улазили у деспотов град како би трговали. Једино су они имали ту екслузиву у односу на друге бродове. Чак је деспот једну кулу прогласио за дубровачку на којој су владали закони Републике Дубровник.
– Тек 250 година касније, Европа ће се сетити амбасада, а Ђурађ је имао дубровачку амсбасаду у 15. веку – каже Горан Јовшић.
