Његово пуно име је Pyrgomorphula serbica и по много чему је посебан.
За почетак, овај скакавац, који се на енглеском назива Serbian Stick Grasshopper, а код нас „Панчићев скакавац”, не може да лети јер има закржљала крила. Дужине је тек 2 до 3 центиметра.
Ограничено станиште у Србији
Али још је упечатљивије његово станиште: од читаве планете Земље, он постоји само у западној Србији, у једном уском појасу од Таре до Златибора, на надморским висинама од око 1000 метара.
Његов дом – планинске шуме црног и белог бора – данас је распоређен у три заштићена подручја Србије: у Националном парку Тара, као и у парковима природе Шарган-Мокра Гора и Златибор.
На црвеној листи критично угрожених врста
Међутим, овај ендемски инсект има још један дом. Наиме, он се већ годинама налази на црвеној листи критично угрожених врста Међународне уније за заштиту природе (IUCN).
Станиште Панчићевог скакавца није само мало, већ је и угрожено.
Иако он живи махом у пределима заштићене природе, како су то објаснили стручњаци из Националног парка Тара, Панчићевог скакавца угрожава развој туризма на Тари, а посебно градња нових објеката у његовим досадашњим стаништима.
Човеков утицај није само тако непосредан: овом угроженом инсекту сметају и суше, које су услед климатских промена у Србији све чешће и интензивније.
Опстанак везан за временске прилике
Популације Панчићевог скакавца значајно варирају у зависности од временских прилика, а у будућности то може драстично утицати на његов опстанак.
„Ако уништимо станишта Панчићевом скакавцу”, каже Маријана Јосиповић, биолошкиња задужена за заштиту природе у Националном парку Тара, „он ће у потпуности нестати са лица Земље”.
