Немачки канцелар Олаф Шолц изгубио је гласање о поверењу у парламенту, отварајући пут превременим изборима 23. фебруара. Шолц је расписао гласање у понедељак и очекивао је да ће га изгубити. Али је израчунао да је покретање превремених избора његова најбоља прилика да оживи своју странку.
Догађа се отприлике два месеца након пада Шолцове тространачке коалиционе владе, због чега је канцелар Шолц остао на челу мањинске администрације. Уочи гласања у понедељак, Шолц је рекао да ће сада бирачи “одредити политички курс наше земље”, што је почетак изборне кампање која ће вероватно бити жестока.
Међутим, губитак гласања о поверењу данас био је исход који је Шолц желео. Откако је његова тространачка владајућа коалиција пропала у новембру, ослањао се на потпору опозиционих конзервативаца у доношењу било каквих нових закона, чиме је његова администрација заправо постала крајње нестабилна.
С обзиром на посрнуло немачко привреда, тетурање до заказаног датума избора у септембру 2025. ризиковало би да га бирачко тело доживи неодговорним. Шолцова Социјалдемократска странка (СДП) јако заостаје у анкетама. Чини се да је конзервативна Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) под Фридрихом Мерцом на путу повратка у владу. Отварајући расправу, Шолц је рекао да су превремени избори прилика за постављање новог курса за земљу и позвао на “велика” улагања, посебице у одбрану, док је Мерц рекао да ће већи дуг бити терет за млађе генерације и обећао је смањење пореза.
‘Камиказа потез’
Шолцову одлуку немачки таблоид Билд описао је као “камиказа” потез. Али то је генерално једини начин на који немачка влада може распустити парламент и изазвати превремене изборе. Механизам су осмислили послератни утемељитељи модерне Немачке како би се избегла политичка нестабилност вајмарске ере. Ово гласање о поверењу само по себи није политичка криза. То је стандардни уставни механизам који су модерни немачки канцелари употребили пет пута како би превладали политички застој. Герхард Шредер га је применио у два наврата.
Међутим, постоји дубљи проблем унутар немачке политике. На површини, распад коалиције подстакао је спор око новца. Шолцов СДП левог центра и његови партнери из Зелених хтели су ублажити строга немачка правила о дугу за финансирање подршке Украјини и кључних инфраструктурних пројеката. То је блокирао Шолцов властити министар финансија, Кристијан Линднер, који је вођа либералне Слободне демократске странке (ФДП) која је наклоњена бизнису и што слободнијем тржишту, којој је приоритет било смањење дуга.
Линднер је смењен и коалиција се распала. Дописници из Бундестага пишу да се сада може осетити уздах олакшања у берлинским ходницима моћи. Али темељни узрок је теже решити. Заостајање немачког привреде, питање миграција те помоћ Украјини су темељна питања која снажно деле немачко друштво.
Никад више странака у парламенту…
Немачки страначки политички систем постао је фрагментиранији, с више странака него икад у парламенту. Новопечене политичке снаге такође су радикалније. У 2017. крајње десна Алтернатива за Немачку (АфД) је први пут ушла у Бундестаг освојивши 12,6%. У 2021. странка је пала на 10,4% подршке, но сада је према анкетама на готово 20%.
АфД неће ући у владу јер с њом нико неће коалирати. Али тада крајња десница губи део гласова који иду двема центристичким странкама које су увек предлагале модерне немачке канцеларе. Но, што је већи удео АфД заступника у парламенту, то је главним странкама теже формирати стабилну владајућу коалицију. То је несумњиво био темељни проблем који је раздвојио Шолцову коалицију. Лево оријентисани социјалдемократи и Зелени с великим државним трошењем који покушавају сарађивати с либералима слободног тржишта у малим савезним државама.
Уместо да нестане након следећих избора у фебруару, тај ће се проблем вјероватно погоршати. Ако крајња десница освоји петину места у парламенту, након фебруара би могло бити још теже формирати стабилну коалицију између странака истомишљеника. Још једна нова политичка странка такође би могла ући у парламент по први пут, антимигрантска левичарска странка BSW, која је добила име по својој горљивој марксистичкој водитељици.
Конзервативци воде у анкетама. Али како ствари стоје њихове су могућности за коалиционе партнере ограничене. Одбијају сарађивати с крајњом десницом. А тешко је замислити да би хтели сарађивати и с BSW. Либерали слободног тржишта ФДП можда неће ни ући у парламент, а неки конзервативци одбијају узети у обзир Зелене. То оставља Шолцов СДП као могућег партнера – иако ће Шолц веероватно бити збачен с власти након што му је популарност нагло пала. Како год изгледала следећа влада, чини се да је ера угодних консензуалних коалиција у Немачкој завршила.
