Министар културе Никола Селаковић отворио је 92. Вуков сабор и у беседи истакао да ако ћирилицу не заштитимо ми, то уместо нас неће учинити нико други. Најавио је и нове мере за заштиту ћирилице.
Нове мере за заштиту ћирилице
Селаковић је навео да у мере спадају подстицаји ћириличким издавачима, боља пореска политика по питању употребе ћирилице на државном нивоу и боља политика такси када је у питању употреба ћирилице на локалном нивоу, као и бољи положај ћирилице у средствима јавног информисања са националном фреквенцијом , саопштило је Министарство културе, преноси Спутњик.
„Борићемо се за посебне подстицаје ћириличким издавачима, за бољу пореску политику када је у питању употреба ћирилице на државном и бољу политику такси када је у питању употреба ћирилице на локалном нивоу.
Борићемо се за повлашћени положај ћирилице у средствима јавног информисања са националном фреквенцијом, јер је национална фреквенција јавно добро. Борићемо се да није свеједно којим писмом пишемо и да знамо да ако ћирилицу не заштитимо ми, то уместо нас неће учинити нико“, поручио је Селаковић.
Подсетник на прошлогодишње мере
Министар је подсетио да је и на прошлогодишњем Вуковом сабору саопштио мере на којима се радило у години за нама – откупу књига искључиво на ћирилици за потребе јавних библиотека, развоју ћириличких фонтова, набавци искључиво двоазбучних тастатура за све кориснике јавних средстава и јавну управу.
Оснивање Музеја ћирилице
Селаковић је рекао и да је у Бајиној Башти ове године на Дан словенске писмености, светих Ћирила и Методија основан Музеј ћирилице, како каже, храм нашег писма који не само да чува ћирилицу као историјску старину, већ да је негује као нашу данашњицу, да је унапређује и промовише као нашу будућност.
Закон о заштити језика и писма
Подсетио је да је раније донет Закон о заштити српског језика у јавном простору и употреби ћирилице, пише Спутњик.
„Ипак, најважније је да ћирилица живи у нама, а нарочито у нашој деци. Да они који данас расту, знају да су слово и писмо снага, оно што је утемељио наш Свети Сава и оно што је обделавао наш Вук. То свима јесте, треба и мора да нам буде једини путоказ“, истакао је Селаковић.
Министар културе је у беседи, између осталог, истакао особеност нашег језика у ћириличног писма.
„Када помислимо да је свеједно, када помислимо да је наш језик само један међу многима, када помислимо то и за наше писмо, сетимо се да смо ми по свој прилици више њихови него они наши. Да смо по њима тек своји“, рекао је Селаковић.
Није свеједно којим писмом пишемо
Селаковић је додао да „не може бити свеједно оно што толикима смета, да морају и нама да кажу да је свеједно, јер није свеједно којим писмом пишемо, и није свеједно којим су писали наши преци и којим ће писати наша деца“.
„Од тога да ли ћемо разумети колико је ово важно, зависи много тога у нашој култури, а неко би рекао зависи све“, закључио је Селаковић.
