Тржиште електронских цигарета и вејпова је већ годинама у вртоглавом расту, а са употребом расте и – отпад. Како кажу домаћи стручњаци за рециклажу, у питању је опасан електронски отпад који се тешко рециклира, а неке од загађујућих компоненти е-цигарета ће вас вероватно изненадити.
Пре неколико година су на велика врата на глобално тржиште ушле – електронске цигарете, како за вишекратну тако и оне за за једнократну употребу, такозвани вејпови. То су електронски уређаји напуњени течношћу, која се загрева и претвара у пару, а пушачима неретко служе и да пренебрегну забране пушења у затвореним просторима попут аеродрома и тржних центара.
Ово тржиште расте невероватном брзином
2011. електронске цигарете користило је 7 милиона одраслих да би се до 2021. године њихов број увећао преко десет пута, на 82 милиона.
Међутим, када се е-цигарета искористи или поквари, било то после 400, 600, 800 или шест хиљада puff-ova (односно појединачних увлачења), она се одбацује.
Тако се ствара нови вид опасног отпада, који је истовремено и пластични и електронски, и то у огромним количинама: како су прорачунале Уједињене нације, годишње се искористи 844 милиона вејпова, што је отприлике једнако тежини шест Ајфелових кула.
Али, тема е-цигарета је – баш попут њиховог састава – доста сложенија од тога како се чини на први поглед.
Дизајн е-цигарета не омогућава лако растављање, што компликује њихову рециклажу.
Основно питање је: шта се са овим ђубретом дешава?
Да ли се електронске цигарете рециклирају или скончавају на сметлиштима широм света, доприносећи загађењу?
„То су сада махом једнократни уређаји”, објашњава за портал Клима101 Гојкан Стојиновић, експерт за управљање отпадом. „Дакле, у самом старту се тако могу и посматрати као потпуно нееколошки.”
Годишње се искористи 844 милиона вејпова
Ово је отприлике једнако тежини шест Ајфелових кула, прорачунале су Уједињене нације. Никола Егић, председник удружења рециклера Србије, каже да је проблем са електронским цигаретама дубљи од тога.
„Дизајн е-цигарета не омогућава лако растављање, а поједини делови нису рециклабилни што усложњава и поскупљује њихов третман”, објашњава Егић.
Гојкан Стојиновић додаје да рециклирање е-цигарета захтева обиман „ручни” рад њиховог расклапања на делове: „Није ми познато да неко код нас има линију која би уопште имала могућност да ове уређаје рециклира.”
Процес рециклаже електронских цигарета је захтеван, а одлагање на депоније наноси вишеструку штету животној средини, почев од пластике до многих других компоненти у њиховом саставу.
Једна од њих је и – литијум. Само у Великој Британији, бацањем електронских цигарета баца се и око 23 тоне литијума годишње.
Једнократни вејп у просеку садржи око 0,15 грама литијума
Иако је то релативно мала количина, с обзиром на број електронских цигарета који се искористи у току године, кумулативно настају незанемарљиве количине.
Како је проценила британска непрофитна организација „Мaterial Focus“, у Уједињеном Краљевству се сваке године купи пола милијарде е-цигарета (укључујући уређаје који се пуне и једнократне), од чега се око трећине баца.
И можда још битније: бацањем електронских цигарета, Британци годишње баце и око 23 тоне литијума (од тога 10 тона од једнократних вејпова). То је еквивалентно количини која се искористи при производњи батерија за 2.884 електричних возила.
„Литијумске батерије које су опасан отпад имају највећи негативан утицај, и не би смеле да се депонују”, наглашава Гојкан Стојиновић. „Поврх тога, оне представљају реалан и висок ризик од пожара, како на депонијама, тако и у рециклажним центрима, у возилима, па чак и у посудама на јавним површинама у које буду бачене.”
Како наводи Гојкан Стојиновић, поред литијума, е-цигарете садрже и композите пластике, поликарбонате, АБС и слично.
„Затим, ту су метални елементи, штампана кола и материјали као што је вата или синтетички материјали, попут сунђера, који се натапају течношћу када су у питању вејп производи. У траговима има и PG (propylene glycol), VG (vegetable glycol), никотина, ароме…”
Истраживање једне америчке организације каже да само 8% младих рециклира своје е-цигарете као електронски отпад
Међутим, ако се електронским цигаретама управља одговорно, на крају се добију вредни материјали.
Компанија „Veolia“ у Северној Америци је рециклирањем 1,13 милиона сетова за електронске цигарете издвојила преко 30 хиљада килограма пластике, око 20 хиљада килограма жице, 24 хиљаде килограма литијум-јонских батерија и исто толико пуњача.
Једна од препрека за одговорније управљање е-цигарета могла би да буде и свест људи.
Наиме, како показује истраживање америчке непрофитне организације Truth Инитиативе, спроведено међу особама од 15 до 24 године старости које користе једнократне вејпове, корисници нису мотивисани или довољно освешћени да их да их однесу на одговарајућа рециклажна места.
Резултати су обесхрабрујући: само 8% испитаника прослеђује своје уређаје у постројења за рециклирање електронског отпада након употребе.
Србија – не постоје конкретни подаци за количине отпада од е-цигарета
Док Британци знају и колико би батерија за електрична возила могли да направе од литијума из одбачених е-цигарета, стање у нашој земљи доста је неухватљивије.
„Не постоји посебно праћење поступања са овом врстом отпада, али је несумњиво да се организовано сакупи само мањи део”, открива Никола Егић, председник Удружења рециклера.
Из Управе за дуван, која се налази у склопу Министарства финансија, речено нам је да до сада нису прикупљани подаци о броју електронских цигарета које се годишње пласирају код нас, али је могуће да ће се у будућности то променити.
„Када немате конкретне податке, не можете да планирате готово ништа од оперативе, логистике, капацитета”, оцењује Гојкан Стојиновић, „а то вас онда оставља да нагађате и решавате у нашем стилу ‘штап и канап‘. Ниједан озбиљан инвеститор или предузетник неће кренути у авантуру без конкретних података и анализе, осим понеког ентузијасте.”
Другим речима, тачне бројке везане за е-цигарете за сада нам остају непознаница што може да буде деморалишуће за покретање бизниса. Ипак, Програм за управљање отпадом даје увид у ширу слику.
Како се процењује, на тржиште Србије годишње се пласира око 60 хиљада тона електричног и електронског отпада, док подаци Агенције за заштиту животне средине показују да је током 2020. поново искоришћено 41.716 тона електричног и електронског отпада. Али уз једну битну ограду: како се наводи у Програму, „постоји мало података о количини генерисаног и сакупљеног отпада од електричне и електронске опреме”.
Само поједини дистрибутери у Србији су успоставили сакупљање е-цигарета по систему један-за-један
Управо је сакупљање први корак ка рециклажи, али изгледа да нам је у Србији управо то камен спотицања, и да због тога пропуштамо прилике да рециклирамо више е-отпада.
„Располажемо оператерима који су у европском врху у погледу технолошког нивоа, и имају капацитете да прераде и веће количине отпада од електричне и електронске опреме од онога што се тренутно сакупља”, констатује Никола Егић.
Претпоставља се да ће вредност глобалног тржишта е-цигарета скочити са 28 милијарди долара у 2022. години на преко 128 милијарди у 2030.
Иако постоје продајна места на којима можете одложити вејпове на рециклажу, слово закона изгледа и даље није довољно оштро.
„Нажалост, подзаконски акт који регулише овај ток отпада недовољно јасно дефинише одговорност и улогу дистрибутера, односно трговаца”, оцењује Егић. „Потребно је јасно утврдити њихову улогу и обавезе, са једне, и ослободити их обавеза у погледу исходовања дозвола и извештавања, са друге стране, како би се омогућило да овај канал сакупљања постане доминантан, а да се притом не угрози пословање ових привредних субјеката.”
Он наводи да су само поједини дистрибутери успоставили сакупљање по систему један-за-један, што значи да при куповини нових е-цигарета продавцу треба да предате стари уређај.
Према сазнањима Гојкана Стојиновића, увозници електронских цигарета и опреме имају обавезу плаћања накнаде за посебне токове отпада зато што стављају на тржиште како амбалажу, тако и пластику и батерије.
„Колико њих се овога придржава, нисам сигуран.”
Тржиште електронских цигарета ће до 2030. године порасти готово пет пута
С обзиром на велики раст интересовања за е-цигарете, претпоставља се да ће вредност овог тржишта на глобалном нивоу скочити са 28 милијарди долара у 2022. години на преко 128 милијарди у 2030.
Већ сада оне се препознају као претња за животну средину која долази из дуванске индустрије, а ситуација би у наредним годинама могла додатно да се искомпликује.
Популарности е-цигарета допринели су забране обичних цигарета, али и уврежено мишљење да су здравије без обзира на то што су истраживања и даље ограничена. Многи им се окрећу и када желе да оставе пушење.
Агресивни маркетинг
Не смемо заборавити ни агресивни маркетинг – са примесама лажи. Чак и на нашим просторима наићи ћете на такве лепо скоцкане примере који се противе здравом разуму:
„Бити вејпер значи имати боља чула укуса и мириса, бољу циркулацију и снабдевање кисеоником. Бољу сатурацију и крвни притисак! Па чак и боље физичко и духовно стање организма. Ово је главни разлог зашто постоје једнократни вејпови”, стоји на једном од сајтова.
Наравно, електронске цигарете само су један делић проблема: према подацима Статисте, свет је током 2019. године генерисао 54 милиона тона е-отпада, од чега је мање од једне петине (17,4%) рециклирано.
Хијерархија управљања отпадом нас најпре упућује на смањење производње ђубрета, а затим на поправке – али пошто је коришћење електронских цигарета одлука појединаца који можда нису вољни да се одрекну ужитка, следећа најбоља опција јесте рециклирање.
Рециклажни систем треба да се припреми
Сходно томе, рециклажни систем и у нашој земљи треба да се припреми за нешто што се, глобално гледано, већ посматра као епидемија електронских цигарета. Терапија за ову бољку истовремено лечи и друге сфере управљања е-отпадом, а према тврдњама Николе Егића, она подразумева ефикасније сакупљање и измене подзаконских аката.
„Држава улаже велике напоре у том погледу, сведоци смо новог инвестиционог циклуса, који би, између осталог, требало да резултује изградњом центара за сакупљање отпада у којима ће се сакупљати и отпад од електричне и електронске опреме из домаћинстава.”
„То би требало да буде праћено хитним изменама позаконског акта који уређује овај ток отпада, са циљем да се јасно утврде одговорности свих субјеката у ланцу производње, односно увоза, и дистрибуције производа, као и субјеката у систему управљања отпадом, у складу са најбољом европском праксом.”
Паралелно са развојем инфраструктуре за сакупљање и унапређењем закона треба да тече и едукација самих грађана, сматра Егић. „Након тога на сцену ступају различити механизми финансијске (де)стимулације потрошача и, на крају, кажњавање оних који се не придржавају правила.”
Како закључује наш саговорник, ово ће, заједно са заокруживањем система финансирања третмана посебних токова отпада, представљати основу за успешно суочавање са изазовима у управљању отпадом од електронских цигарета.
Како су настале електронске цигарете?
Иако су се патенти за овакве уређаје појавили још током 20. века, прва комерцијално успешна електронска цигарета рођена је 2003. године у Пекингу. Направио ју је Хон Лик, педесетдвогодишњи фармацеут и иноватор из Кине којег је на изум инспирисала смрт његовог оца, страственог пушача, од рака плућа.
Данас – две деценије касније – у научној литератури појављују се докази да и конзумација дувана на овакав, електронски начин повећава ризик од рака плућа упркос томе што дим правих цигарета и даље остаје водећи узрочник смртности.
