Мухарем Баздуљ у збирци есеја „Око и лепота“ пише о својим опсесивним темама, литератури и историји. У уводној напомени, аутор каже да су у овој књизи објављени есеји који су се први пут појавили на порталу Око Радио-телевизије Србије, у периоду од краја лета 2022. до касног пролећа 2024. Књига је тематски подељена на два дела.
Први део, који носи наслов „Светло у самоћи“, где аутор пише о писцима и књижевности, и други – „У историју под правим углом“, где су текстови о култури у ширем смислу те речи.
Значење наслова и ауторски приступ
Наслов збирке есеја алузија је на пословицу да је лепота у оку посматрача. Лепота се, наравно, крије и у сваком од ових есеја појединачно, јер Мухарем Баздуљ представља неуморног прегаоца на пољу књижевности и културе уопште.
Баздуљева лектира састоји се од сјајних писаца, како страних (Маркес, Кундера, Остер, Несбе, Рот), тако и домаћих (Андрић, Селимовић, Милишић, Киш, Крлежа, Јара Рибникар), али и многих других писаца и песника који парадирају кроз ове занимљиве есеје.
Оно што истински ценим код Мухарема Баздуља је његова интелектуална радозналост и способност да повеже наизглед неповезиве ствари. За све оне који ми не верују на реч, нека погледају на интернету снимак у ком Мухарем Баздуљ пред Душком Вујошевићем успева да повеже песму Дина Мерлина са љубављу према Партизану.
Издвојени есеји и књижевне фикције
У овој књизи занимљива су два есеја која приказују занимљиве приче о ономе шта би било кад би било: Ненаписано двадесет девето поглавље Травничке хронике и Улога Јаре Рибникар у Нобеловој награди Сола Белоуа.
У једном есеју од великог значаја је музеј, док други есеј даје мистериозну љубавну причу достојну детективског романа. Да ли је наша Јара Рибникар преводећи америчког Нобеловца Сола Белоуа случајно пала на његов шарм или је то велика уобразиља?
Писци, књижевност и дух времена
И други есеји овог првог дела књиге јако су занимљиви. У њима се види колико Баздуљ познаје књижевност и дух времена. Како је Џон Перси Шели, велики енглески романтичарски песник, призивао братство Срба са Албанцима и Арнаутима.
Колико је великом италијанском писцу Италу Звеу био важан Трст и како се угледао на Џојса. Каква то туга и мудрост походе великог Мишела Уелбека. Да ли су страх и презир опхрвали данашњи Осло Ју Несбеа?
Комеморативни текстови о великанима
Многи од есеја су комеморативног карактера – о Маркесу, Стевану Тонтићу, Миловану Данојлићу, Игору Мандићу, Џеваду Карахасану, Милану Кундера, Абдулаху Сидрану и Полу Остеру.
Историјске личности и културни феномени
Други део књиге представља сусрет са историјским личностима. У њему је дата прича о Златану Ибрахимовићу, Вахиду Халилходжићу, Кристоферу Кларку, породици Попадић из „Бољег живота“ у контексту протеста „Србија против насиља“, затим ту је и прича о неуморном Клинту Иствуду и најзад феноменалан есеј о серији Кожа као Крвавој бајци нашег времена.
Финале збирке: прича о серији „Кожа“
Тај есеј о Кожи и затвара као велико финале ову књигу есеја. Кожа је прича о нашем времену, времену транзиције која траје готово тридесет година. Кожа је прича о губитнику који се случајно зове Слободан Милошевић.
На самом почетку га налазимо у затвору у Хагу (какве ли ироније!), да бисмо касније пратили његов живот кад изађе из затвора и дође у Бања Луку после много перипетија. У Бања Луци срећемо разне мутне типове, ратне профитере и сав мрак који усисава у себе многе јунаке.
Многи од њих ће страдати у међусобним обрачунима, али нас занима несрећни Слободан који ће се у финалу суочити са човеком који је одговоран за смрт његових родитеља.
Лепота на малом простору
Читајући „Око и лепоту“ Мухарема Баздуља, истински читалачки сладокусац наћи ће преко потребну дозу лепоте и увериће се како је на малом простору могуће писати о великим стварима, а то је, сложићете се, и велика вредност у данашњем времену.
Аутор: Љубиша Радовановић
