Соларни систем је прилично активно место.
Милиони свемирских објеката који се констатно помјерају – од планета и сателита до комета и астероида. Сваке године све више знамо о њему, а баш због тога научници по понашању неких далеких тела су све уверенији да се још једна, за сада непозната, планета крије.
Астрономи су пронашли осам главних планета до 1846. године, али увек претражују небо како би сазнали више. У претходних 100 година, открили смо мања далека тела која називамо патуљасте планете, категорија у којој се и Плутон налази.
Откриће неких од тих патуљастих планета даје аргументе многим научницима да се још нешто прилично велико крије на рубу соларног система.
Да ли постоји девета планета?
Постоје бројни разлози због којих астрономи троше стотине и стотине сати како би лоцирали девету планету, односно планету Икс.
Свако тело у нашем систему кружи око Сунца. Нека брзо, нека споро, али сва се крећу по законима физике и гравитације. Све што има масу има и гравитацију, а што је теже, има јачу гравитацију.
Гравитација сваке планете је толика да утиче на то како се објекти у њеној близини понашају и померају. То је оно што се назива „гравитационом вучом“.
Сунце има најјачу силу гравитације од било ког објекта у соларном систему, а то је разлог зашто се све планете и друга тела крећу око њега.
Кроз разумевање гравитационе вуче долазимо и до главног аргумента за могуће постојање девете планете.
Неуобичајено понашање
Када гледамо далеке објекте, попут патуљастих планета, откривамо да су њихове орбите помало неочекиване. Крећу се груписане на веома на великим елиптичним орбитама и под нагибом у односу на остатак соларног система.
Када астрономи користе компјутерске моделе да би открили какве гравитационе силе су потребне да се ова тела померају на овај начин, долазе до закључка да би требало да постоји планета са најмање десет пута већом масом од Земље.
Главни проблем лежи у доказивању предвиђања и модела. Једини начин за то је пронаћи девету планету, што је много лакше рећи него учинити.
Научници широм света покушавају да пронађу доказе о постојању планете Икс већ годинама.
Сматрају да је мистериозна планета најмање 20 пута удаљенија од Сунца него Нептун. Покушавају да је детектују тражећи светлост која се одбија од ње, слично као што Месец ноћу светли одбијајући сунчеву светлост.
Међутим, пошто девета планета лежи толико далеко од Сунца, очекује се да ће је бити веома тешка за уочити, чак и за најбоље телескопе са Земље.
Додатан проблем је што не може да се тражи у било које доба године.
Астрономи имају кратке интервале када су услови за потрагу повољни. Морају да чекају за ноћ без Месеца и то да је локација са које се посматра окренута ка одређеном дијелу неба
