Више од седам деценија прошло је од првих експлозија изнад Хирошиме и Нагасакија, а свет је и даље у ери нуклеарног наоружања. Свет се налази на ивици сукоба, па се отворило питање ко поседује нуклеарно оружје.
Сукоб између Ирана и Израела почео је 13. јуна, када је Израел извео изненадне ваздушне нападе на кључне иранске нуклеарне и војне објекте.
Иран је одговорио лансирањем балистичких ракета на израелске градове. У сукоб су се 22. јуна укључиле Сједињене Америчке Државе, када су извеле ваздушне нападе на три иранска нуклеарна постројења.
У знак одмазде, Иран је наредног дана лансирао ракете на америчку војну базу у Катару. Примирје је проглашено након 12 дана интензивних борби.
Један од непосредних повода напада биле су тврдње Израела да је Иран убрзао обогаћивање уранијума и да се приближава могућности израде нуклеарног оружја.
Од “Пројекта Менхетн” до глобалне трке
Све је почело током Другог светског рата. САД, уз помоћ савезника, развиле су прво нуклеарно оружје кроз “Пројекат Менхетн”.
Бомба бачена на Хирошиму и Нагасаки отворила је еру нуклеарног оружја.
Након рата, Совјетски Савез је 1949. године детонирао своју прву атомску бомбу, што је означило почетак хладног рата и убрзане трке у наоружању.
Након тога, Француска, Велика Британија и Кина развиле су сопствене капацитете. Настојећи да спрече даље ширење развоја нуклеарног оружја, САД и друге земље преговарале су о Уговору о неширењу нуклеарног оружја (НПТ) 1968. и Споразуму о свеобухватној забрани нуклеарних проба (ЦТБТ) 1996. године. Тако су настале прве признате нуклеарне силе према Споразуму о неширењу нуклеарног оружја (НПТ).
Ограничење наоружања
У време склапања НПТ-а, нуклеарне залихе Сједињених Америчких Држава и тада Совјетског Савеза, бројале су се у десетинама хиљада.
Почевши од 1970-их, амерички и совјетски лидери преговарали су о низу билатералних споразума о контроли наоружања и иницијатива које су ограничиле, а касније помогле у смањењу величине нуклеарних арсенала.
Ко данас има нуклеарно оружје?
Данас девет земаља света поседује нуклеарно оружје – САД, Русија, Кина, Француска, Велика Британија, Индија, Пакистан, Северна Кореја и Израел.
Неке земље, сумња се, експериментишу са развијањем најопаснијег оружја.
Земље које поседују нуклеарно оружје могу се поделити у две категорије – признате нуклеарно наоружане државе, према Уговору о неширењу нуклеарног оружја или НПТ, и нуклеарно наоружане државе које нису потписнице НПТ-а.
Пет држава су и сталне чланице Савета безбедности УН и признате као нуклеарне силе по НПТ споразуму. То су:
Русија
Око 5.580 бојевих глава, са моћним ИЦБМ системима (Yars, Сармат), СЛБМ Булава и великим бројем тактичких бојевих глава.
Сједињене Америчке Државе (САД)
Око 5.200 бојевих глава, уз стратешке интерконтиненталне балистичке ракете (ИЦБМ Минутеман III), подморничке балистичке ракете (Trident II) и авионе са нуклеарним бомбама Б61.
Кина
Процењује се на око 500 бојевих глава, брзо шири арсенал са новим ИЦБМ ДФ-41 и подморничким системима ЈЛ-3.
Француска
Око 290 бојевих глава, претежно на подморницама (M51 СЛБМ) и стратешким авионима са АСМП-А ракетама.
Велика Британија
Око 225 бојевих глава, искључиво на подморницама класе Vanguard са Trident II ракетама.
*Неке државе развиле су нуклеарно оружје ван оквира НПТ-а, а неке од њих не признају да га поседују и то су:
Индија и Пакистан
– око 170 бојевих глава свака, са регионално усмереним балистичким и тактичким системима (Агни, Схахеен, Бабур).
Северна Кореја
– процене иду до 50 бојевих глава, уз нове ИЦБМ Hwasong-17 и Hwasong-18.
Земље за које се „шушка“
Држава која никада званично није признала поседовање нуклеарног оружја је Израел, али се процењује да има око 90 бојевих глава, са Jericho III ракетама и нуклеарно способним подморницама.
Земље за које се сумња да спроводе програме нуклеарног оружја или да имају способност да их тајно развијају су Иран, Саудијска Арабија, Сирија.
Државе које су се раније одрекле нуклеарног оружја су Јужна Африка, Белорусија, Украјина и Казахстан, преноси Н1.
Зашто државе и даље теже нуклеарном оружју?
Нуклеарно оружје остаје крајња гаранција сигурности за многе режиме.
Док свет улази у нову фазу глобалне несигурности и све веће међународне напетости, питање нуклеарног наоружања остаје један од кључних изазова за човечанство.
