Писмо од 14. децембра 1942, пожутјели лист папира, густо исписан писаћом машином, недавно је пронађено у Ватиканском апостолском архиву.
Оно даје нови одговор на питања о којима се расправљало деценијама: Шта је папа Пије XИИ знао о злочинима у нацистичкој Немачкој и зашто се томе није успротивио?
Овај документ уклања сваку сумњу, то је фундаментални доказ да је папа добијао вијести о нацистичким злочинима у вријеме када су се они одвијали.
Садржај писма
Писмо старо више од 80 година обавијештава Ватикан да се код Раве Руске (сада у Украјини на граници са Пољском), односно у крематоријумима оближњег њемачког логора за истребљење Белзец – свакодневно спаљују тијела и до 6.000 људи, углавном Јевреја и Пољака. Машина смрти је описана у свом свом неизрецивом ужасу.
Потврђује се и оно што је речено о Аушвицу, очигледно у неком ранијем писму – које за сада још није пронађено.
Коме је писмо упућено?
Писмо је упућено приватном секретару папе Пија XИИ, Њемцу Роберту Лајберу (1887 – 1967).
Он је још од 1917. био лични асистент Италијана Еуђенија Пачелија када је овај постављен за нунција – прво Баварске у Минхену, а потом 1920. цијеле Њемачку у Берлину. Потом је са Пачелијем отишао у Рим када је овај био тамо позван, гдје је касније постао папа Пије XИИ на свој 63. рођендан, 2. марта 1939.
Ко га је написао?
Писмо је „свом пријатељу“ упутио њемачки језуита Лотар Кениг (1906-1946). Кениг је био члан такозваног Круга Крајзау (Креисауер Креис) у источној Пруској (сада Пољска), мале групе људи – католика, протестаната, племства и радничких вођа – која је била против нациста.
Круг се састојао од „унутрашњег круга” од око 20 људи и отприлике исто толико људи који су знали за њега. Главне личности су били гроф Хелмут Џејмс фон Молтке и супруга Фреја и гроф Петер Јорк фон Вартенбург, а фокус је био на питањима уређења Њемачке послије пада нацизма.
Ко је открио писмо у архиву Ватикана?
Писмо је открио историчар запослен у архиву Ватикана, Ђовани Коко, који каже да је Папа Пије XИИ био добро – веома добро обавијештен да су нацисти систематски и масовно убијали Јевреје.
Алармантна порука у писму секретаријату папе Пија гласи: Нацисти су „заиста озбиљни“ са истребљењем Јевреја и Пољака. „То је глас из змајевог стомака“, долази директно из „унутрашњости Трећег рајха“, са информацијама које су кружиле у покрету отпора.
Он истиче: „Сада смо сигурни да је ова информација дошла до папиних ушију. Заиста је тешко сада тврдити да је било мало информација или да нису биле вјеродостојне. У писму говори поуздани, веома добро обавијештени извор коме се вјерује.“
Историчар каже да језуита Лотар Кениг у писму такође моли за опрез и ћутање. Можда би то могло бити још једно објашњење за јавно ћутање папе Пија XИИ о нацистичким злочинима, сматра Коко.
Ово писмо је толико значајно јер је „једини преостали доказ преписке између секретаријата Пија XИИ и њемачког цивилног отпора нацистима“, каже Ђовани Коко.
Отварање архива и нова транспарентност Ватикана
Писмо из децембра 1942. је деценијама било под кључем у Ватикану. Марта 2019. папа Фрања је најавио отварање досијеа из периода папе Пија XИИ а крајем октобра те године, до тада „Тајни архив“ Ватикана реформисао и преименовао у Ватикански апостолски архив.
Тачно на 144. рођендан Пија XИИ, 2. марта 2020. дошло је до дуго очекиваног, а како је саопштио Ватикански апостолски архив и „дуго припреманог“ отварања досијеа – припреме су трајале 14 година.
Од тада се могу погледати сви документи који се односе на понтификат Пија XИИ, који је трајао од 1939. до 1958. године и који обухвата цио Други свјетски рат и прву четвртину Хладног рата. Ради се милионима документа који су несређени и само дјелом дигитализовани.
Историчар и архивар Ватикана Ђовани Коко је прионуо на посао. И онда му је у руке пало писмо које му је привукло пажњу „јер није потписано његовим пуним именом, већ са ‘ваш Лотар’. А и почетак ‘Драги пријатељу’ га је „подстакао да га пажљивије прочита“.
Истраживање Ђованија Кока, укључено је у књигу о папи Пију XИИ коју је Ватикански апостолски архив објавио 18. септембра.
Он од тада слободно даје интервује, и како истиче њемачки јавни сервис АРД „од свог надређеног је добио дозволу за разговор – без надзора, у четири ока“.
На питање да ли је то знак нове транспарентности, архивар је одабрао дипломатски одговор: „То свакако показује да постоји воља „да се ради са научном озбиљношц́у“, и на овом мјесту историчар застаје на тренутак, а затим додаје – „и без страха“.
Шта ово значи за беатификацију папе Пија?
У Ватикану је већ неколико деценија у току процес његове беатификације. „Историјска фаза“ овог процеса завршена је 2009. Тадашњи њемачки папа Бенедикт XВИ рекао је да папу Пија красе „херојске врлине“, што је један од услова за беатификацију.
Према правилима Католичке цркве, да би се завршила беатификација неопходан је доказ да је папа Пије учинио чудо. Да ли ће документ који је сада пронађен утицати на текуц́и процес беатификације?
Историчар Коко слеже раменима: „Не знам да ли ће овај документ имати неку тежину. То је у надлежности Дикастеријума, каже Коко и додаје: „Писмо нам несумњиво омогућава да продубимо историјска знања – о овом човјеку и његовом времену.“
А прилику да се упореде различита гледишта на лик и дјело овог контроверзног папе, пружа и међународна конференција на Папском универзитету Грегоријана. Одржава се од 9. до 11. октобра на тему „Нови документи из понтификата Пија XИИ и њихово значење за јеврејско-хришц́анске односе“.
