Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху недавно је у говору у Уједињеним нацијама употребио израз „нови Блиски исток“.
Промена равнотеже моћи и цртање нове политичке мапе региона није нови израелски циљ. Али у Израелу има оних који верују да је он „сада ближи него икад пре“, у светлу убрзаног развоја догађаја и текућих сукоба после напада Хамаса 7. октобра 2023.
Контроверзне израелске мапе
Израелски званичници се појављују на међународним форумима држећи мапе Израела и упадљиво је да се ни на једној не појављују никакве палестинске државе или територије.
Током његовог скорашњег говора на заседању Генералне скупштине Уједињених нација, израелски премијер је представио две мапе. Прва је садржала зелене области са земљама које имају мировни споразум са Израелом или су у преговорима да нормализују односе са њим, међу њима Египат, Судан, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Бахреин и Јордан.
На другој мапи биле су области обојене у црно. Њих је Нетанјаху назвао „проклетим“. Обухватале су Иран и његове савезнике у региону: Сирију, Ирак и Јемен, баш као и Либан.
Проширење територије
У скорашњем говору, турски председник Реџеп Тајип Ердоган упозорио је на, како је рекао, „омражене израелске амбиције“.
„Они ће желети територију наше домовине између Тигра и Еуфрата и отворено објавити преко мапа испред којих стоје да се неће задовољити само Газом“, рекао је Ердоган.
Језид Сајиг, виши научни сарадник Карнегијевог Центра за Блиски исток, не верује да су такве амбиције добар показатељ Нетанјахуове непосредне агенде или правих циљева његове владе.
„Нови Блиски исток који Нетанјаху жели да наметне у овом тренутку своди се на омогућавање Израелу да колонизује остатак Палестинских територија“, каже Сајиг.
Израел не крије намере да прошири властити пројекат насељавања, нарочито на Западној обали, и отворено најављује намере да повећа број насеља, упркос арапским и међународним критикама.
„Постоји одређени број министара у израелској десничарској влади који не верује у решење о две државе, а чини се да смо тренутно најудаљенији од палестинске државе још од Споразума из Осла из 1993. године, али мислим да Сједињене Америчке Државе (САД) неће одобрити те израелске мапе – које не обухватају Палестинске територије“, каже Дејвид Шенкер, виши научни сарадник Вашингтонског института за политику Блиског истока.
Он је претходно радио као заменик државног секретара за блискоисточне послове.
„Израелско виђење новог Блиског истока је регион лишен иранске претње“, каже Шенкер.
Блиски исток без „иранске претње“
„Израел не жели да наметне нови Блиски исток, већ се само стара да режим мула у Ирану не дефинише регионални поредак“, каже за ББЦ Мири Ајсен, стручњакиња за безбедност и пензионисана израелска обавештајка.
„Нетанјахуове речи усмерене су ка окончању иранског нуклеарног програма и обнови његовог историјског положаја након што су му напади Хамаса од 7. октобра 2023. године донели понижење у свету“, каже Сајиг.
Убиство генералног секретара Хезболаха Хасана Насралаха после масивног израелског напада на средиште јужног предграђа Бејрута, доживљава се као геополитичка прекретница у рату.
Иран је испалио баражну ватру балистичких пројектила на Израел, помоћу широког дијапазона оружја који одавно брину Запад, као одговори на убиство политичког шефа Хамаса Исмаила Ханијеха на његовом тлу, док се Израел зарекао да ће одговорити на ирански напад кад он то буде одлучио.
Војно решење није довољно
Сједињене Америчке Државе пружају значајну подршку Израелу да би осигурале његову стратешку надмоћ и појачавају војно присуство у региону у светлу нараслих тензија.
Али та подршка је условљена тиме да Израел не прелази црвене границе које Вашингтон истиче у говорима. Kонкретно гађање иранских нуклеарних постројења и решење о две државе.
Ајсен каже: „Израелска војно деловање бори се против иранског извоза оружја и идеологије његовим посредницима у региону који угрожавају Израел и друге земље, и за циљ има подривање његових војних способности.“
Дејвид Шенкер, виши научни сарадник на Вашингтонском институту, верује да је Израел можда остварио напредак у наношењу штете иранским „посредницима“ у региону. Aли, он не може да оствари нови поредак без подршке арапских држава.
„Хамас се не може обновити без Палестинске управе и арапских напора и међународне дипломатије. Баш као и Хезболах без напора либанске заједнице.“
Ајсен верује да Израел жели да ојача безбедносна, економска, па чак и технолошка партнерства са савезницима који деле исто виђење „иранске претње“.
Нормализација односа
Протеклих година Вашингтон је водио пројекат нормализације у региону, нудећи економске и војне подстицаје и промовишући идеју да Израел није регионална претња по Арапе. Већ, управо супротно, стратешки партнер у супротстављању Ирану.
Брзина нормализације регионалних односа са Израелом појачала се у протекле четири године. Мароко, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин потписали су Абрахамове споразуме са Израелом. Али су они посустали после напада 7. октобра 2023. и накнадног рата између Израела и Газе.
Израел жели да нормализује односе са Саудијском Арабијом која се противи све већем учешћу и утицају иранске шиитске већине у региону и плаши се њене хегемоније на Блиском истоку.
Међутим, Саудијска Арабија је званично објавила у тексту у Фајненшел тајмсу да ова земља неће успоставити дипломатске односе са Израелом док не буде основана палестинска држава.
Пре 7. октобра 2023. године, геополитичке и економске промене играле су крупну улогу у мењању ставова великог броја арапских земаља као што су Египат, Сирија, Либан и Јордан, које су претходно одбијале да признају Израел из протеста због поделе Палестине након његовог оснивања 1948.
„Нема никакве сумње да ове земље саосећају са Палестинцима, али су оне откриле да једини проблем није Израел, већ и палестински доносиоци одука, и одлучиле су да ставе властите интересе испред везивања нормализације за палестинско-израелски сукоб“, каже Шенкер.
Економско партнерство
Договори и споразуми најављени у склопу нормализације пре 7. октобра 2023. обухватали су улагања у одбрану, сајбер-безбедност, финансијску технологију и енергетику.
Рат после 7. октобра 2023. можда је успорио обим трговинске сарадње између Израела и његових нових партнера из арапских земаља. Али званични израелски подаци показују да се трговина између Израела и пет арапских земаља повећала током прве половине ове фискалне године, предвођена Уједињеним Арапским Емиратима, Египтом, Бахреином и Мароком.
Израелски лист Марив обелоданио је споразум Уједињених Арапских Емирата и Израела за успостављање трговинске руте између две земље, пролазећи кроз Саудијску Арабију и Јордан, и проширујући се и на Египат.
Израелски гас је исто тако крупан извор залиха за неке египатске електричне мреже.
„Израел мора да комбинује дипломатију, економско партнерство и робусне одбрамбене и војне потезе да би обликовао нови регионални поредак“, каже Шенкер.
„Промене на Блиском истоку не могу да се посматрају одвојено од међународне ситуације, других међународних сукоба између САД, Русије и Кине, и промена у домаћој политици у Европи“, каже Сајиг.
Овог професора са Карнегија брине убрзање регионалних и светских промена, које утичу на убрзање кретања светског тренда ка сукобу.
