Дисање би могло да допуни нашу исхрану есенцијалним хранљивим материјама, отварајући нову границу у науци о исхрани.
Наше разумевање исхране традиционално се врти око онога што конзумирамо храном. Међутим, све већи број истраживања сугерише да се есенцијални хранљиви састојци такође могу апсорбовати из ваздуха, а научници Флавија Фајет-Мур са Универзитета Њукасл и Стивен Р. Робинсон са Универзитета РМИТ, у свом чланку објављеном у часопису Адвансес ин нутришон, то називају хранљиве материје – „аеронутријенти“.
Ови аеронутријенти укључују супстанце као што су јод, цинк, манган и одређени витамини, који се такође могу унети у тело дисањем.
Људи удишу око 9.000 литара ваздуха дневно, акумулирајући тако значајну изложеност једињењима у ваздуху током времена. Иако су се истраживања углавном фокусирала на филтрирање штетних загађивача, мало пажње је посвећено потенцијалним здравственим предностима хранљивих материја у ваздуху.
Кисеоник је, на пример, технички хранљива материја – хемикалија која је телу потребна за одржавање основних функција, истичу Фајет-Мур и Робинсон, преноси портал Конверзејшн. Ова нова перспектива доводи у питање идеју да се хранљиви састојци морају уносити само храном како би били корисни.
Аеронутријенти улазе у тело кроз ситне крвне судове у плућима, носу и другим дисајним путевима. За разлику од црева, која разлажу хранљиве материје пре апсорпције, плућа могу директно да апсорбују нетакнуте молекуле, око 260 пута веће од оних које обрађује пробавни систем. На пример, лекови као што су анестетици су веома ефикасни када се удишу управо због ове способности брзе апсорпције.
Научна истраживања подржавају овај концепт. Истраживања из 1960-их показала су да су радници у перионицама изложени јоду из ваздуха имали већи ниво јода у крви и урину. Недавно су ирски научници открили да деца у обалним подручјима богатим јодом имају боље нивое јода, упркос томе што нема разлика у исхрани, истичу Фајет-Мур и Робинсон. То указује да јод може да делује као аеронутријент и да се његов унос може допунити.
Друге студије показују да манган и цинк могу да путују директно у мозак преко неурона у носној шупљини, иако вишак мангана може бити штетан, као што се види код заваривача изложених високим концентрацијама. Поред тога, витамин Б12 у облику аеросола успешно је лечио његове недостатке у телу, нудећи потенцијални спас за ризичне групе као што су вегани и старије особе.
Будућа истраживања
Проучавање аеронутријената је још увек у повоју. Идентификовање корисних компоненти у ваздуху у срединама као што су шуме и океани је приоритет, пишу Фајет-Мур и Робинсон. Потребна су даља истраживања да би се утврдила безбедност, доза и нутритивни допринос аеронутријената, посебно у срединама са филтрираним ваздухом, као што су болнице или свемирске станице.
