Руски председник Владимир Путин одобрио је нову поморску стратегију усмерену на потпуно враћање позиције Русије као водеће глобалне поморске силе. Нова стратегија укључује лекције из текућег рата у Украјини, рекао је помоћник Кремља Николај Патрушев.
Патрушев, бивши официр КГБ-а, рекао је руским новинама да је нови документ под називом Стратегија развоја руске морнарице до 2050. одобрен крајем маја. „Позиција Русије као једне од највећих светских поморских сила постепено се опоравља“, изјавио је Патрушев. Додао је да такав план захтева дугорочну визију будућих поморских изазова и претњи. Према његовим речима, документ процењује глобално војно и политичко окружење, представља потенцијалне сценарије сукоба и анализира способности водећих поморских сила.
„Први пут у модерној руској историји“
„Документ стратешког планирања овог обима и домета усвојен је први пут у модерној руској историји“, додао је. Цео текст стратегије није објављен. Руско Министарство одбране израдило је почетну верзију, коју је касније ревидирао Руски поморски одбор – тело којим Патрушев председава од његовог оснивања прошлог августа – у сарадњи с другим савезним агенцијама. Путин је формално потписао стратегију 30. маја.
Путин је у априлу изјавио да ће 8,4 билиона рубаља (95 милијарди евра) бити издвојено за нове ратне бродове током наредне деценије. Стратегија до 2050. следи руску Поморску доктрину из 2022., којом су тада Сједињене Америчке Државе и НАТО означени као примарне претње и наглашено је јачање арктичке и пацифичке флоте.
Русија тренутно управља трећом најмоћнијом морнарицом на свету, према већини јавних ранг-листа, иза Кине и Сједињених Држава. Подаци из отворених извора указују да Русија има 79 подморница, укључујући 14 на нуклеарни погон с балистичким ракетама, као и 222 ратна брода. Њена главна флота је Северна флота са седиштем у Североморску у Баренцовом мору, пише Ројтерс.
Предности и мане
Предности руске морнарице су робусна конструкција, напредни нови ракетни системи, географски положај Русије и њених лука, као и велики број подморница на нуклеарни погон које НАТО отворено сматра великом претњом (снажна могућност нуклеарног одвраћања кроз тзв. „други удар“).
Мане су дугорочни пад капацитета бродоградње и претерано ослањање на совјетску флоту, честа пробијања рокова, само један носач авиона који је често на ремонту, ограничен буџет, као и велико ослањање на друге државе за поморску технологију и компоненте.
Лекције из Украјине
Патрушев је рекао да нова стратегија такође укључује лекције из текућег рата у Украјини.
Црноморска флота је претрпела значајне губитке од украјинских напада, посебно у Црном мору. Од септембра 2022. Украјина користи беспосадне глисере камиказе за циљање руске Црноморске флоте, уништивши неколико пловила. У најновијем нападу потопљен је патролни брод класе Мангуст уз обалу Крима помоћу домаћег дрона Магура.
Украјинска кампања ослањала се на француску поморску доктрину Jeune École, користећи мале и јефтине „дронове“ против већих ратних бродова, пише украјински Kyiv Independent. Након што је на почетку рата изгубила своју ионако скромну конвенционалну површинску флоту, Украјина се окренула развоју сопствених поморских дронова. Тај приступ се показао као ефикасан.
