Неколико новијих истраживања пружа доказе о неповољном учинку високих температура на мозак, сугеришући да врућине могу дословно преоптеретити неуронске мреже, нарушити равнотежу сигнала у мозгу и изазвати нападе код осетљивијих особа.
Како пише Буг.хр екстремне врућине не убијају само вољу за активношћу и генерално животом, а све је више доказа да могу озбиљно нарушити рад мозга, изазвати нападе, делиријум и погоршање постојећих менталних болести. Кад температура ваздуха пређе праг подношљивости, а клима уређаји стењу под оптерећењем, у медијском фокусу су најчешће упозорења за особе које имају срчане сметње, те савети како избећи дехидрацијски колапс. Међутим, притом се редовно заборавља на мозак, орган који међу првима почиње показивати знакове топлотног стреса и који је, према научницима, знатно термички рањивији него што смо раније мислили.
Врућина, мозак и напади – што кажу истраживања?
Током јула 2025., истраживачки тимови из ирског центра ФутуреНеуро и Међународне лиге против епилепсије (ИЛАЕ) објавили су нова сазнања о директном утицају топлоте на мождану активност. Показало се да при високим температурама долази до појачаног, синхронизованоог избијања електричних сигнала међу неуронима, обрасца који је карактеристичан за епилептичне нападе. Та врста неуронске хиперактивности, ако се довољно распламса, може створити услове у којима цели мождани режњеви губе координацију и почињу функционисати на начин који се у неурофизиологији препознаје као патолошки.
Научници појашњавају да, кад температура мозга досегне преко 39 степени, нервне станице више не реагују на уобичајене инхибицијске сигнале и почињу масовно и синхронизовано избијати импулсе. Тај поремећај у електричној равнотежи може код осетљивих особа изазвати читав спектар симптома – од благе збуњености и дезоријентације, до озбиљних епилептичких напада. Посебно су рањиве особе које већ имају поремећену неуронску стабилност због генетски условљеног облика епилепсије, попут Драветова синдрома – наследног и тешког облика епилепсије који се јавља у првој години живота и често се не одазива на стандардне терапије.
Код тих особа топлотни стрес врло брзо може изазвати погоршање симптома, јер њихова неуронска мрежа и без додатних подражаја функционише на рубу ексцитације. У таквим условима већ и мањи раст температуре може бити довољан да изазове напад. За њих висока температура није тек неугодност или додатни напор, већ врло конкретан и опасан физиолошки стресор.
Како мозак реагује на топлотни стрес?
Мозак троши око петину укупне енергије нашег тела, стално, без паузе, без резерви. Неуронске мреже морају одржавати фину равнотежу електрохемијских сигнала, у којој сваки импулс, свака синапса и сваки јонски канал има своју улогу. Повишена температура то нарушава: убрзава метаболизам неурона, повећава им потребу за кисеоником и глукозом, чини јонске канале осетљивијима, а сигнализацију хаотичнијом. Синапсе постају превише активне, а инхибицијски механизми попуштају. Резултат је дестабилизација читавог система.
Додатно, топлотни стрес омета рад хипоталамуса – центра за регулацију температуре. Када хипоталамус изгуби надзор, тело више не разликује „нормалну“ топлину од опасне, а мозак губи кључну повратну информацију која га штити од прегријавања.
Ако висока температура потраје, проблеми се продубљују. Повећава се пропусност крвно-мождане баријере – заштитног филтра који иначе штити мозак од штетних материјом – па у мозак продиру молекуле које тамо не би требале бити. Ослобађају се упални медијатори, појачава се оксидативни стрес, и расте ризик од трајних оштећења неуронског ткива. Укратко – мозак у условима дуготрајног прегријавања не постаје само „спор“. Улази у стање физиолошке опасности.
Ко је најрањивији?
Ризик је највећи код оних чији је нервни систем већ ослабљен: деца с историјом фебрилних конвулзија, старији с неуродегенеративним болестима, особе с епилепсијом, као и сви који користе лекове који отежавају терморегулацију – укључујући антипсихотике, антиколинергике и седативе.
Посебно су рањиви они који имају више таквих фактора истовремено – на пример, старије особе с деменцијом које узимају психотропне лекове и живе без климатизације. Код њих и краткотрајна изложеност врућини може довести до збуњености, губитка свести или нападаја.
Код особа с мултиплом склерозом, чак и пола степена више може изазвати погоршање симптома. То је тзв. Ухтхоффов феномен: топлота успорава проводљивост живчаних влакана, па се појављују симптоми попут слабости, проблема с равнотежом или замућеног вида – иако нема стварног погоршања болести.
Код Паркинсонове болести, врућина додатно нарушава већ компромитовану аутономну регулацију крвног притиска, што повећава ризик од несвестица. Код Алзхеимерове болести често су погођени и центри за регулацију жеђи и температуре, што повећава склоност дехидрацији, делиријуму и когнитивном погоршању.
Ни особе с менталним болестима нису изван ризика – поготово ако живе саме, у лошим социјалним условима, без приступа климатизацији или другим мерама расхлађивања. Врућина код њих лако дестабилизује већ осетљиву равнотежу.
Климатске промене и мозак – невидљива претња
Стручњаци из ИЛАЕ и ФутуреНеуро упозоравају да је мозак често изостављен из стратегија које планирају здравствене интервенције током климатских екстрема, премда је реч о једном од најосетљивијих и најкомплекснијих система у телу. Фокус јавног здравства и кризног планирања најчешће се задржава на срцу, плућима и бубрезима, делом зато што се њихове функције лакше мере и брже манифестирају кроз акутне компликације. Међутим, занемаривање неуролошких учинака екстремне врућине дугорочно може имати озбиљне последице – и за појединца и за здравствени систем.
Мозак мора имати једнакоправан приоритет у планирању одговора на климатске екстреме. Потребно је развити специфичне смернице за рано препознавање и праћење неуролошких симптома током топлотног удара, а посебно обратити пажњу на атипичне и благе облике когнитивних промена који се лако превиде. Примери укључују сметеност, промене у говору, ирационално понашање, али и субјективне симптоме попут осећаја „магле у глави“ или необјашњиве раздражљивости.
Предлаже се и шира употреба напредних дијагностичких алата попут функционалне магнетске резонанце и спектроскопије (фМРИ и МРС), које омогућавају увид у промене мождане активности и метаболизма у реалном времену, чак и пре него што се појаве клинички симптоми.
Надаље, континуирано праћење мождане температуре код хоспитализованих пацијената, посебно код оних у интензивним условима и под ризиком од делиријума, требало би постати стандардна пракса током топлотних таласа.
Вештачка интелигенција могла би играти кључну улогу у обради великих количина података из различитих извора – од виталних знакова и лабораторијских налаза до временских услова – како би се на време идентификовале особе с повећаним ризиком. Алгоритми тренирани на клиничким и околишним подацима могли би омогућити персонализовано упозорење и интервенцију, смањујући тако потребу за акутним збрињавањем и побољшавајући исход.
Шта се може учинити?
Ако знамо где ће доћи до топлотног вала, требали бисмо знати и кога ће највероватније неуролошки погодити – и реаговати на време. Рани симптоми топлотног стреса на мозак често су тихи: блага главобоља, необична поспаност, промене расположења, тешкоће концентрације. Тек касније долазе збуњеност, погоршање познатих неуролошких стања и промене понашања. Није сваки колапс срчани, неки су мождани.
Зато је важно на време препознати кад је некоме „вруће у глави“. Не кад се већ сруши, кад му поглед одлута, говор се успори и понашање постаје чудно. Такви сигнали не смеју остати неопажени, нарочито код деце, старијих и особа с неуролошким и психијатријским дијагнозама.
Посебно то требају имати на уму здравствени радници: током летњих врућина, конфузни и збуњени пацијент можда није такав „због година и старости“, него му је мозак заиста пред тачком прегријавања.
Друштво мора почети размишљати о „топлотном здрављу мозга“, посебно у здравству, архитектури, урбанизму и социјалним службама. Јер ако се асфалт топи на 50 степени, мозак може ‘прокувати’ и знатно пре – само то не опажамо одмах, али последице могу бити знатно озбиљније и дуже.
