Експлозија реактора број 4 у Чернобиљској електрани, 26. априла 1986. године, изазвала је најгору нуклеарну катастрофу у историји – од које се околно подручје ни данас није опоравило.
Унутар “зоне искључења научници су пронашли нешто изненађујуће – необичну црну гљивицу која је расла по зидовима, упркос високом нивоу радијације.
Не само да је гљивица преживела катастрофу, већ се чинило да радијација нема негативан утицај на њу.
Напротив, успевала је да расте унутар окружења у којем људско биће не може да опстане.
Краљевско биолошко друштво из Велике Британије чак је навело да “пријатељска гљивица” буквално “једе гама зрачење за доручак”. И не само то! Установљено је да “активно тражи” подручја са вишим нивоима радијације.
Званичан назив необичне црне гљивице је Cladosporium sphaerospermum, а занимљиво да је уочена и проучавана још пре једног века, мада се већина научника држала даље од ње.
Она припада припада групи радиотрофних гљива, које користе јонизујуће зрачење за покретање метаболичких процеса (слично као што биљке апсорбују сунчеву светлост кроз хлорофил).
У случају ове гљивице, висок садржај меланина омогућава јој да апсорбује зрачење, претвори га у енергију и тако подржи свој раст. Овај феномен је назван радиосинтеза, а отворио је различите правце у истраживању радијације.
Иако идеја о црној гљивици која “једе радијацију” звучи као почетак застрашујућег научно-фантастичног филма, у стварности би могла да постане користан савезник.
Cladosporium sphaerospermum би могла да одигра важну улогу у биоремедијацији (процес коришћења живих организама за уклањање загађивача из животне средине) или у заштити астронаута од космичке радијације.
Овде се највише мисли на чланове истраживачких мисији на Међународној свемирској станици, али како технологија напредује ни Марс више није тако далеко…
