Ненад Благојевић је искусни новинар са преко 20 година каријере, туристички водич и покретач пројекта „Приче са душом“, који је основао 2014. године са намером да представи позитивне и инспиративне животне приче људи са Балкана, нарочито Србије. Рођен у Београду, Ненад је новинарство заволео већ као тинејџер, када је уређивао дечју емисију на радију.
Након тога, радио је у познатим новинским редакцијама, међутим, како честo истиче, то га није испуњавало јер на том месту није могао да остави свој аутентични печат, што га је навело да напусти стабилан посао, оснује фирму у свом родном селу недалеко од Аранђеловца и крене да ствара „Приче са душом“.
Како је настао пројекат „Приче са душом“?
Пројекат „Приче са душом“ настао је из жеље да се дају глас вредним, талентованим и предузетним појединцима чије приче обично не пролазе у главним медијима.
Месечно тај портал допире до око 100.000 читаоца, а до сада је објављено преко хиљаду животних прича о људима који се одлучују да живе и раде по својим принципима и вредностима, често на селу, развијајући пољопривреду или сеоски туризам.
Ненад је у емисији Компас истакао да подршком домаћим произвођачима директно доприносимо здрављу друштвене заједнице. „Та подршка ствара здраво ткиво у друштву“, објашњава он, подсетивши да новац који плаћамо домаћим произвођачима иде директно њиховим породицама, потпуно заобилазећи корпоративне ланце и институционалне посреднике.
Тимe се граде независни предузетници који нису под притиском политичких странака и који сами одлучују о својој судбини. То није само финансијска ињекција, већ улагање у опстанак и будућност заједнице и нашег народа.
Зашто је одлазак на село данас романтизован?
Ненад посебно осветљава феномен романтизације одласка на село, који је данас често пројекат искривљен друштвеним мрежама и жељом за краткотрајним уживањем у викенд идили. Он примећује да људи који долазе у село понекад траже удобности и садржаје попут доставе кафе, могућности за фотографисање и „лепу причу за Инстаграм“, док занемарују суштину правог живота на селу који подразумева свакодневни рад и одрицање.
Такође је подсетио да удруживање породица и заједнички рад представљају кључ опстанка села у савременој Србији.
Као стручњак и туристички водич, Ненад истиче посебну вредност аутентичности села, коју траже страни туристи који долазе у Србију. „Странци желе да искусе праву српску сеоску атмосферу, природу, обичаје и гастрономију која није индустријски униформисана“, каже Ненад. У том контексту, Шумадија као регион са богатом историјом и традицијом, који су одабрале обе српске краљевске породице, заузима посебно место.
Наша гастрономија је током комунизма често скривана и ниподаштавана
У разговору се осврнуо и на српску гастрономију, подсећајући да је током периода комунизма била потцењена и често скривана, па су, на пример, домаћа јела као што су патка са палентом или традиционални рецепти постали непрепознатљиви чак и на местима где су требали бити стандардна понуда.
Ненад је испричао анегдоту о Французима који су долазили у Тополу и тражили локалну патку, а домаћин им је припремао јела позната из комшилука, али су многи састојци заправо купљени у великим трговинским ланцима, што указује на губитак аутентичности.
Највећи потенцијал Србије је у пољопривреди
Он истиче да је највећи потенцијал Србије у пољопривреди и да ова земља треба да се врати својој суштинској улози – као земља која производи храну и од тога лепо живи. Поред економске компоненте, подршка домаћим произвођачима и младим предузетницима доприноси стварању дубљег осећаја заједништва и повезаности са коренима, посебно међу људима са села или онима који долазе из села, често наученим да о томе не говоре јавно због историјских околности.
Ненад је кроз пројекат „Приче са душом“ и емисију Компас својим слушаоцима и читаоцима пренео да прави успех није само у лепим причама, већ и у упорном раду, одрицању и стрпљењу које стоји иза сваке покренуте иницијативе.
Он је посебно поносан на то што је успео да инспирише многе читаоце својим причама да започну сопствене бизнисе, било да се ради о ручно направљеним чоколадним пралинама, корама, производњи џемова или укусним јелима од поврћа, потврђујући да за успех није неопходан велики капитал, већ добра идеја и велика воља упорност, који се увек исплате.
Ако вам се Ненадова животна прича свиђа, погледајте целу емисију:
