Немачка, донедавно синоним за индустријску снагу и економски просперитет, сада се суочава с дубоком и сложеном кризом. Раније је БДИ (Савез немачке индустрије) упозорио да се немачка индустрија суочава с озбиљним ризицима деиндустријализације због високих трошкова енергије и смањене потражње за технологијом, што посебно погађа средње предузетнике.
Годинама су се економски проблеми прикривали стабилном запосленошћу и релативним миром на политичкој сцени, али ти изазови сада излазе на видело у пуном обиму, изазивајући забринутост за будућност највеће европске економије – преноси POLITICO.
Четири кључна фактора доприносе овој ситуацији: индустријски егзодус, демографски пад, пропадање инфраструктуре и недостатак иновација. Немачка индустријска снага, некада доминантна у секторима попут аутомобилске производње, челика и хемијске индустрије, сада је озбиљно угрожена.
Индустријски егзодус и трансформација
Аутомобилска индустрија, на челу с гигантима попут Волксвагена, суочава се с брзим преласком на електрична возила, али има проблема с прилагођавањем. Још једна симболична индустрија, производња челика, суочава се с великим потешкоћама. ThyssenKrupp, некада лидер у овом сектору, суочава се с падом потражње, строгим еколошким стандардима и високим трошковима енергије.
Влада покушава да подржи прелазак на “зелени челик” кроз субвенције, али велики изазови остају. Производња челика на бази водоника захтева огромне количине енергије, а недовољна инфраструктура за обновљиве изворе енергије чини овај циљ удаљеним.
Дуисбург, средиште немачке индустрије челика, суочава се с неизвесном будућношћу. То би могло погодити десетине хиљада радних места. Уз то, све већи одлазак младих и образованих стручњака, који траже боље прилике у иностранству, додатно погоршава демографске проблеме.
Пропадајућа инфраструктура
С обзиром на то да су инвестиције у инфраструктуру биле занемарене током последњих неколико година, а трошкови тих пројеката сада расту, Немачка се суочава с проблемима који захтевају брзе, али и скупе интервенције. Уставна ограничења на државну потрошњу ограничавају капацитет владе да улаже у неопходне пројекте, што додатно успорава било какве напредке.
Немачка, која је некад била технолошки пионир, суочава се с великим дигиталним заостатком. Успех из 20. века у секторима попут аутомобилске и хемијске индустрије није био праћен развојем дигиталних технологија.
Земља је споро реаговала на глобалну дигиталну револуцију, а то је постало очигледно кроз слабости у секторима попут развоја софтвера, вештачке интелигенције и модерних енергетских технологија.
За упоређивање, индустрија у САД-у и Кини, које су усвојиле дигитализацију и иновације, преузеле су предност, остављајући Немачку иза. Интелова недавна одлука да одложи своје планирано улагање од 30 милијарди евра у немачке чипове само је додатно оснажила осећај да Немачка губи битку у технолошком надметању.
Политичка криза
Све ове економске невоље погоршава политичка нестабилност и неспособност тренутне коалиционе владе под вођством Олафа Шолца да изнесе конкретне мере за решавање проблема. Шолцова влада, спутавајући се унутрашњим сукобима и ограничењима потрошње, суочава се с падом популарности. Његова Социјалдемократска партија (СПД) доживела је историјски лоше резултате на изборима. Све већи утицај десне партије Алтернатива за Немачку (АфД) ствара политички немир.
Економске бриге постале су главни приоритет Немцима. Према истраживањима, одмах иза питања миграција. То ствара додатни притисак на Шолца, чија популарност пада на рекордно ниске нивое. Само 18% Немца је задовољно његовим вођењем земље. То је значајно ниже од било ког претходног немачког канцелара. У исто време, опозициони лидер Фридрих Мерц из ЦДУ-а јачa своју позицију и припрема се за следеће изборе с програмом обнове немачке индустрије и повећања продуктивности.
Немачка се суочава с временом суштинских промена и изазова, при чему многи страхују да би економски проблеми могли додатно поларизовати друштво и довести до раста политичких екстремизама. Док су Немачка и њени грађани били фокусирани на спољне изазове попут рата у Украјини и миграционе кризе, домаће економске потешкоће су се годинама акумулирале, сада долазећи до тачке када више не могу бити игнорисане.
