Камен темељац за Народно позориште у Београду постављен је 18. јула 1868. године. Највеће заслуге за његово оснивање приписују се кнезу Михаилу Обреновићу. Он је уложио и своја лична новчана средства у развој и изградњу ове значајне културне институције. Његов пример следили су и најугледнији представници српског и београдског грађанства.
Прва зграда Народног позоришта, саграђена је 1869. године, на инцијативу кнеза Михаила Обреновића за потребе тек основаног националног позоришта које је представе изводило у неадекватним просторима по Београду. Данас је она непокретно културно добро и споменик је културе од великог значаја. За пројектовање зграде био је задужен архитекта Александар Бугарски, а подигнута је на рушевинама некадашње Стамбол-капије. У Аустроугарском бомбародвању Београда 1914. године, дошло је до значајнијих оштећења на згради.
После Првог светског рата уследила је реконструкција зграде Народног позоришта, која је довршена 1922. године, према пројектима архитекте Јосипа Буковца. Следећи рат је донео нове неприлике за Позориште, када је у немачком бомбардовању 6. априла 1941. године дошло до великих оштећења зграде и Велике сале. Тек приликом темељне реконструкције зграде од 1986. до 1989. у потпуности су отклоњена ова оштећења.
Позоришни трг
Нимало неочекивано, трг испред зграде назван је Позоришни трг, и временом преузимајући значај од некадашње Велике пијаце, а данас Студентског трга, постао синоним за главни београдски трга и главно окупљалиште становника. Народно позориште замишљено је и реализовано као репрезентативна грађевина, што је њен аутор и успео.
Општи изглед здања, као и хоризонтална и вертикална подела фасада, одабир грађевинских и декоративних елемената, упућивао је на то да је архитекта инспирацију нашао у чувеном миланском позоришту Ла Скала, које је саграђено две деценије раније. Посебна пажња посвећена је изгледу фасаде оријентисане према тргу. У приземљу се истицао трем, изнад којег је, у висини првог спрата, налази чувена тераса са декоративном оградом.
Прва представа
Према пројекту архитекте Александра Бугарског зграда је завршена 1869. године, а 30. октобра исте године изведена је и прва представа „Посмртна слава кнеза Михаила“ коју је за ту прилику написао Ђорђе Малетић. У тој представи у улози кнеза Михаила је био Дуцман, учитељ јахања у Војној академији.
Ентеријер Народног позоришта
Италијански утицај се огледа и у решењу ентеријера здања позоришта, при чему је посебна пажња посвећена уређењу и удобност гледалишта. Краљевска ложа била је украшена раскошним драперијама, круном и посебно нарученим престолом израђеним у бечким уметничким радионицама. У ложама и на таваници посебно се истичу богати позлаћени гипсани украси, док је у ранијим временима, свечаној атмосфери самог гледалишта доприносила светлост „лустера са стотину свећа“. За сликане сценске завесе били су ангажовани највећи домаћи уметници, тако да је и сама позорница била покретна уметничка галерија. Пре електрификације је за осветљење позорнице и читавог позоришта изграђена посебна гасна станица. У наредним годинама и деценијама, ентеријер позоришта је доживљавао сталне преправке и сређивање како би се дорадила његова лепота.
Народно позориште данас
Народно позориште у Београду се данас налази на тргу који носи ново име – Трг републике, на самом углу Васине и Француске улице. Обухвата уметничке јединице Опере, Балета и Драме, а представе се одигравају на Великој сцени и Сцени „Раша Плаовић“.
Данас, Народно позориште представља једну од најважнијих културних институција и чувара традиције Србије. Сама зграда представља модернистички спој старог и новог у архитектури, а уз велики напор управника и особља, данас је и у техничком смислу једну од најсавременијих опремљених позоришних кућа у свету.
