„Остати равнодушан према књизи, значи, лакомислено осиромашити свој живот“ – Иво Андрић
Место у коме се спајају комедија, драма, поезија, наука, љубав, историја. Извор знања и образовања, мирис корица и чаробна тишина, вуку нас да се изнова и изнова враћамо. У чаробном свету књига, свако за себе, пронађе онај догађај који му је потребан.
И баш све лепоте које овај стрпљиви учитељ нуди, нашле су своју кућу – Народну библиотеку Србије.
Њени зачеци датирају из 1832. године. Основана је у књижари првог књиговесца и библиотекара Кнежевине Србије, Глигорија Возаровића.
Прве књиге биле су поклони, а онда је кнез Милош наредио да се по један примерак сваке штампане књиге, уступи библиотеци.
Из Возоровићеве књижаре, библиотека је премештена у Капетан-Мишино здање. У свом царству књига, чувала је велики број вредних примерака.
Међутим, избијањем Првог светског рата, део књига је евакуисан, а део никада није пронађен.
Нестала су три најважнија стара српска рукописа – „Никољско јевањђеље“, „Зборник попа Драгоља“ и „Призренски препис Душановог законика“.
Из ратом разорених просторија, библиотека се преселила на Косанчићев венац, али бомбардовање Београда 1941. године, уништило је праву ризницу срспске културе и историје.
Спаљени су средњовековни и оријентални рукописи, новине, часописи, картографска и графичка збирка, личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Јанка Шафарика, али и многа друга дела од великог значаја.
Након завршетка рата, премештена је у улицу Кнез-Михаила, у исту зграду у којој се налази и Библиотека града Београда.
Међутим, своје коначно стециште добија на Врачару, где је свечано отворена 1973. године.
Њен први уписани члан био је српски књижевник и Нобеловац, Иво Андић.
Данас, Народна библиотека Србије, највећа је национална библиотека у овом делу Европе. Између њених зидова смештено је 12 специјализованих читаоница, има 600 места, а представља и центар виртуелне библиотеке Србије.
Дом српске писмености, како га називамо, сваке године обележава свој дан.
Све до 2002., Дан библиотеке се прослављао 6. априла, као сећање на страдање у рату, али од 2002. године, то је 28. фебруар, дан када је она основана.
Народна библиотека Србије је културно добро од изузетног значаја. Рушена и спаљивана до темеља, чува рукописе наше националне културе и баштине. У њеном непроцењивом благу, страницама књига, вечно забележен живи, неуништиви дух и инспирација човечанства.
