Искуство Милице Ламбете из Гајдобре, код Бачке Паланке, може послужити као пример осталима, неопредељеним или незапосленим, у одређивању будућег занимања, посебно ако имају свој терен. Пољопривреда може бити добар избор занимања, посебно ако се бави на сопственом имању, настављајући послове преузете од родитеља.
Пратећи њихово знање и искуство, уз примену савремених достигнућа у пољопривредној производњи, могуће је остварити одличан принос, квалитетан род и обезбедити пристојну егзистенцију. Милице Ламбете из Гајдобре завршила је основне и мастер студије финансија у Единбургу. После шест година проведених на студијама у Великој Британији, недавно се вратила кући у Гајдобру. – На то су ме навеле околности. Мој тата је преминуо и ја сам одлучио да се вратим и кренем његовим стопама. Био је међу првим пољопривредницима у Србији по оствареним приносима у пољопривредној производњи – рекла је Милица
Сада њиве обрађује заједно са сестром Јованом, студенткињом Пољопривредног факултета у Бечу, и стрицем Гораном. Пољопривредно предузеће Ламбета има и своју земљорадничку задругу „Агрогај“ у Гајдобри.
– Цео живот сам провела на земљи, волим и поштујем земљу, хранила ме је и васпитавала, а од оца сам највише научила о пољопривреди – рекла је Милица Ламбета.
– Планирам да наставим да идем очевим стопама. На нашој фарми највише сејемо соју и кукуруз, али само НС семе и постижемо велике приносе. Имамо добру сарадњу са Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду, институтом од националног значаја, и не желимо ништа да мењамо.
Добром семену не сметају олуја и суша
Фарма Ламбет је прошле године имала одличне приносе соје и кукуруза, упркос сушној години и олујиу јулу. Милица каже да је принос соје био две тоне по хектару, а кукуруза 11 тона. Многи пољопривредници су се жалили, имали лош род и мале приносе, али је наша фарма добро пословала, захваљујући добром избору НС сортимента. Ниједна стабљика кукуруза није била савијена, ни легла – истакла је Милица Ламбета. Свако ново семе кукуруза и соје породица Ламбета засеје на огледним пољима на својим ораницама, сваке године, како би видела како се поједине сорте понашају у њиховим условима.
– Иако су њиве у Гајдобри првокласне и село је познато по веома воденом земљишту, ми од тога, нажалост, немамо никакве користи. Велики проблем за нас је што не можемо да добијемо воду, а оранице се не наводњавају. У Гајдобри има много канала, али су зарасли у шибље или затрпани ђубретом. Држава би морала да их обучи, али и да поправи путеве. Главни пут до њива готово да и не постоји. Имамо углавном нову механизацију, коју уништавамо на лошем путу. Истовремено, великим машинама, комбајнима и тракторима тешко долазимо до наших имања – рекао је млади пољопривредник.
Она је истакла да младим пољопривредницима треба изаћи у сусрет приликом давања у закуп државних ораница.
– Познајем младе људе који би хтели да се окушају у пољопривреди, али немају своју земљу. Таквима треба дати државне њиве по повољнијим условима. Подстицаји који се могу добити преко конкурсних линија су у реду, али подстицај треба дати и онима који немају земљу, а желе да је обрађују – закључила је млада пољопривредника Милица Ламбета.
