На данашњи дан, 10. јуна 1868. године, извршен је атентат на кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку. Он је био најмлађе од седморо дјеце кнеза Милоша и кнегиње Љубице. Главни организатори и извршиоци завјере су били браћа Радовановићи, који су се светили због робије свога брата Љубомира Радовановића, док су помагачи у убиству били Лазар Марић, бивши предсједник београдског окружног суда и Станоје Рогић, бивши трговац. Атентатори су одмах ухапшени и погубљени, али никада није тачно утврђено ко је све стајао иза завјере. Уврежено мишљење код многих историчара да је Србија под кнезом Михаилом постала најјача војна сила Балкана, потврђују многе чињенице. Године 1861. установнио је народну војску од око 50 000 људи и снабдио је модерним наоружањем, чиме је Србија постала војно доминантна на Балкану. Искористио је турско бомбардовање Београда 1862. да послије дужег преговарања 1867. натјера Турке да повуку гарнизоне из свих српских градова.
На престолу Србије био је у два наврата. Први пут од 1839. до 1842, а други пут од 1860. до смрти. Због буне коју је 1842. дигао члан његовог намјесништва Тома Вучић – Перишић, кнез Михаило је морао да побјегне у Аустрију, после чега је на престо ступио Карађорђев син – Александар. У иностранству је помагао многе српске културне раднике и писце, укључујући Вука Караџића, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића. Женидбом са принцезом Јулијом Хуњади стекао је везе с мађарском и аустријском аристократијом.
Кад се његов отац кнез Милош Обреновић вратио на власт 1858. године, преузео је команду над војском, а убрзо послије очеве смрти 1860. завео је ауторитарну владавину, претворивши скупштину у савјетодавни орган. Био је иницијатор савеза балканских хришћана у борби против Османлија. Такође, активно се залагао да Босна и Херцеговина не падну под аустријску власт. Међутим, догодио се атентат.