На данашњи дан 1910. године рођен је писац Мехмед Меша Селимовић
Члан Српске академије наука и уметности (САНУ) и један од највећих српских и југословенских књижевника 20. века.
Писац је “Дервиша и смрти”, једног од највећих романа домаће и свјетске књижевности.
Међу 100 најзнаменитијих Срба
Селимовић је рођен у Тузли, био је партизан, а касније истакнути писац. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба.
Добитник је бројних награда, од којих су најзначајније: НИН-ова награда, “Горанова награда”, “Његошева награда”, Двадесетседмојулска награда СР БиХ, те Награда АВНОЈ-а.
Његово животно дело је стилски беспрекоран роман “Дервиш и смрт”, у који је уткао трагедију рођеног брата који је страдао након рата због баналног повода, мада је био првоборац.
Ту су и позната дјела: “Тврђава”, “Круг”, “Сјећања”, “Туђа земља”, као и “За и против Вука”.
„Муслиман српске националности“
Селимовић се за живота изјаснио као српски писац и познато је његово тестаментарно писмо упућено САНУ из 1976. године, у коме се наводи:
“Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у БиХ, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика.
Једнако поштујем своје поријекло и своје опредјељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом.
Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем“.
Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције „Српска књижевност у сто књига“, који су такође чланови САНУ и са мном су заједно у Одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Н
ије зато случајно што ово писмо упућујем САНУ са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком”.
Селимовићеви ближи преци су из Билеће, а пореклом су из Врањске на граници Херцеговине и Црне Горе, од дробњачког братства Вујовића.
Меша Селимовић живио је у Београду од јануара 1973. године. Умро је 11. јула 1982. године, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана Београда.
