Мухамед Али је био више од троструког шампиона света у тешкој категорији. Био је велики човек који није хтео у рат, активиста за грађанска права, песник. Мухамед Али је био и остао легенда.
Мухаммед Али, рођен као Касиус Клеј, није био само један од највећих боксера свих времена, већ и симбол борбе за правду, једнакост и мир. Његов живот и каријера инспирирали су милионе људи широм света.
„Бокс је када много белаца гледа како се туку двојица црнаца.“
Рођен је 17. јануара 1942. године у Лујвилу Већ као тинејџер показао је невјеројатан талент за бокс. Своју професионалну каријеру започео је с 18 година. Убрзо је постао познат по својој брзини, снази и јединственом стилу борбе.
„Живи сваки дан као да ти је последњи. Једног дана ц́еш бити у праву“, говорио је.
„Једног дана ћу бити највећи свих времена“, најављује после своје прве аматерске борбе, у време када је имао само 40 килограма. Његова златна олимпијска медаља у Риму 1960. отворила му је пут ка професионалном боксу, где је изазвао сензацију својим неконвенционалним стилом: плес по рингу спуштених руку, предвиђања нокаут рунди, грубе увреде – Клеј је другачији. И Клеј је бољи од свих.
Светска титула и прелазак на ислам
1964. године, Али је постао светски првак у тешкој категорији победом над Сонијем Листоном.
„Окренуц́у свет наглавачке“, каже нови шампион.
Након ове победе, објавио је своје прелазак на ислам и променио име у Мухаммед Али, наглашавајући своју нову веру и идентитет.
Одбацује „име роба“ Касијус Клеј и хоће да га сада зову Мухамед Али. Изазивач Ерни Терел то одбија – и добија страшне батине. „Како се зовем?!“, виче му Али после сваке серије удараца.
Одбијање позива у војску
Млади црнци га обожавају, други га се плаше. Његов став о тињајуц́ем расном сукобу у САД постаје радикалнији. Када одбије да оде у рат у Вијетнаму, Али је коначно за многе Американце негативац. За одбијање служења војног рока добио је петогодишњу казну затвора, која му је тек касније укинута.
Због одбијања да иде у рат био је суочен с критикама, губитком боксерске лиценце и насловима. Али је остао непоколебљив у својој одлуци. Његова храброст и принципијелност инспирирали су многе да се боре за своја права.
Повратак у ринг
Када се вратио у боксерски ринг, Мухамед Али је други човек. Више не плеше по рингу.
У борби за титулу против Џоа Фрејзера у марту 1971. Али је доживљава први пораз, а нешто касније од Кена Нортона и други. „Божја казна“ за његове грехе, каже ноторно женама неверни Али. Поново се фокусирао на спорт, победивши у реваншима против Нортона и Фрејзера и суочивши се са Џорџом Форманом у октобру 1974.
„Лепршај као лептир, боди као оса. Његове песнице не могу да погоде оно што не виде његове очи.“
У мечу у Заиру, уз клицање публике („Али, бомаие” – Али, убиј га) он надмудрује фаворита контра тактиком. Ођедном је наишао на много симпатија и у Сједињеним Државама. Амерички председник Џералд Форд хвалио је некадашњег „издајника“ као „човека са принципима“.
Савршено време за повлачење. Али Али, који привлачи чудне промотере попут Дон Кинга, не стаје на томе. У филму „Тхрилла ин Манила“ учествује у бруталном мечу са својим највец́им непријатељем Фрејзером. После тога Али је само сенка себе. Све више мрмља, дрхтање тела се појачава. Мајка Одеса Клеј се изјашњава: „Не желим више да га видим у рингу.“ Али Али не може да престане.
Он се додуше реванширао Леону Спинксу и по трец́и пут постао светски шампион, али следе мизерни порази од Ларија Холмса и Тревора Бербика. После тога и Али зна: „Време ме је прегазило“.
После повлачења, лекари су му дијагностиковали Паркинсонову болест. Постаје скроман, смирен и мирољубив. Срца људи широм света освојио је на Олимпијским играма 1996. у Атланти, када је дрхтавим рукама запалио олимпијску ватру и своју крхкост показао пред три милијарде гледалаца. Двадесет година касније, Али умире – али његова легенда живи и даље.
„Рвао сам се са крокодилом, борио се са китом, ставио муњи лисице, грмљавину стрпао у затвор; прошле недеље сам убио стену, повредио камен, циглу послао у болницу. Толико сам зао да се чак и лек разболи.“
Борба за друге
Кроз своју каријеру, Али се борио против расне дискриминације и неправде. Био је глас за потлачене и инспирација за покрет за грађанска права.
Његов живот након боксерске каријере показује његову посвећеност хуманитарном раду и промоцији мира. Његова дела и наслеђе настављају инспирисати људе широм света да теже бољем и праведнијем свету.
Мухамед Али је много више од боксерске легенде. Он је симбол храбрости, правде и мира. Његов живот и наслеђе настављају инспирисати генерације, показујући да прави шампиони нису само они који освајају наслове, већ и они који се боре за своје принципе и права других.
Преминуо је 3. јуна 2016. године у 75. години живота.
