Русија и даље шаље природни гас у Европу преко Украјине. Гасовод Уренгој-Помари-Ужгород из совјетског доба доводи гас из западног Сибира преко Суџе у руској области Курск. Затим тече кроз Украјину у правцу Словачке.
У Словачкој је гасовод подељен, један крак иде ка Чешкој, други ка Аустрији. Главни купци гаса су Мађарска, Словачка и Аустрија.
Преко Суџе је 2023. године испоручено око 14,65 милијарди кубних метара (бцм) гаса, или око половине руског природног гаса који се извози у Европу. Потрошња гаса у ЕУ пала је на 295 милијарди кубних метара у 2023.
Суџа, непосредно преко границе са Украјином, жариште је интензивних борби између украјинских и руских снага. Нејасно је ко контролише град.
Гаспромово мерно место за гас Суџа налази се неколико миља од града, ближе руско-украјинској граници.
Европа жели мању зависност
Од почетка сукоба у Украјини, европски званичници позивају на смањење од зависности од руског гаса. Уговор вриједан више милијарди који омогућава проток руског гаса кроз Украјину у ЕУ ближи се истеку на крају године.
Подаци показују да ЕУ може и да пронађе алтернативу за руски гас. Али, за неколико земаља — пре свега Аустрију, Словачку и Мађарску — та перспектива представља скупу дилему која би могла да се одрази на целу Европу.
За разлику од већег дела блока, ове три земље још увек нису престале да користе руски гас. Из политичких и прагматичних разлога, свака од земаља је остала повезана са руском енергијом, користећи трошковне предности у том процесу. Украјински гасовод је обезбедио критичну везу.
С обзиром на то да је та веза сада на коцки, трио би ускоро могао да затреба алтернативе. Иако опције постоје, свака промена у односу на тренутну ситуацију ће носити трошкове.
Политико наводи да се европска енергетска мапа се мења након почетка специјалне војне операције у Украјини. Велика зависност Европе од гаса Русије постала је тренутни проблем када је Москва прекинула протоке преко гасовода Северни ток и Јамал-Европа — два кључна енергетска споја са ЕУ.
Европа се брзо прилагодила. Обалске земље су повећале капацитет за увоз течног природног гаса (ЛНГ) из земаља попут Сједињених Америчких Држава, док су нови уговори склопљени. До 2023. године, руски гас из гасовода чинио је само 8 процената укупних енергетских увоза ЕУ, у поређењу са више од 40 процената 2021. године.
Користи од руског гаса
Тренутно, земље ЕУ које се ослањају на украјински гасовод су у суштини у могућности да добију руски гас по најнижој цени, без зависности од посредника који га препродају по вишим ценама.
„Ако се тај гас прекине, повезани су са остатком Европе. Биће им могуће да добију снабдевање“, рекла је Саманта Грос, директорка Иницијативе за енергетску безбедност и климатске промене на Институту Брукингс..
„Али уместо да буду на предњем крају цеви… биће на задњем крају.“
Пребацивање на задњи део (цеви) би било значајно непријатно. Било би потребни нови уговори, нове руте — било да се ради о ЛНГ-у који долази с обале или о гасу из других земаља који би заменио изгубљене руске количине. У сваком случају, трошкови би били значајни
„Ако тај гас долази у Европу као ЛНГ, готово сигурно ће бити скупљи него што је био руски гас из гасовода“, рекла је Грос. „Важно је зашто је Европа била толико зависна од руског гаса из гасовода јесте што је био јефтин.“
На крају, то је „више питање цене, а мање запремине“, рекао је Кристоф Халсер, аналитичар гаса и ЛНГ-а за РистадЕнерџи.
Предложена решења
Већ су Словачка и Аустрија пронашле алтернативне изворе гаса путем споразума са суседним земљама попут Турске. Мађарска, с друге стране, може одложити решења и наставити да се ослања на руски гас преко Србије.
Ове алтернативе долазе по цени, било да се ради о скупљем ЛНГ-у или, у случају Мађарске, зависности од једног гасовода. У сваком случају, гас ће се и даље протицати.
Док би затварање највише погодило Централну и Источну Европу, цела ЕУ би могла осетити „ефекте таласања“, рекла je Грос.
Како се постојећа гасна инфраструктура буде користила више, тржишта ће постати напетија, с мање простора за грешке ако дође до проблема са снабдевањем.
Украјински гасовод би могао и даље пумпати гас. Док Кијев одбија да преговара о директном обнови с Москвом, у току су преговори с богатим фосилним горивима Азербејџаном о преузимању уговора.
Међутим, остаје питање да ли Азербејџан може произвести довољне количине гаса да замени све бивше руске извозе — или да ли ће само бити посредник, преименујући „руски гас“ у „азербејџански гас“ пре него што га пошаље кроз украјински гасовод.
Шта је са Србијом?
Министарка рударства и енергетике у Влади Србије Дубравка Ђедовић рекла је да Србија треба уложити 15 милијарди евра у развој енергетског сектора како би били независни и стабилни у годинама које долазе.
Рекла је да су цијене гаса и струје тренутно стабилне, али да очекује од грађана да буду штедљивији.
Закључила је да је одлука Србије да буде део активних учесника у изградњи „Балканског тока“, која нас је позиционирала као транзитну земљу преко које се руским гасом снабдевају и земље централне Европе, пре свих Мађарска, и обезбедила нам да наставимо да користимо руски гас, била одлична и на корист сигурног снабдевања грађана гасом.
