Момо Капор, истакнути српски књижевник и сликар, доживео је дубоку духовну трансформацију током своје посете манастиру Хиландар на Светој Гори. Ово искуство описивао је као прекретницу која га је ослободила сујете и материјалних тежњи, попут успеха, новца и славе, које је сматрао безвредним у поређењу са духовним испуњењем.
Момо Капор о посети Хиландару
„Велика лекција коју сам добио у животу је лекција из Хиландара. Кад одеш на Хиландар и останеш неко време, вратиш се потпуно ослобођен сујете. Једноставно схватиш да ниси нико и ништа и да је то фантастично и да све те глупости којима си робовао, успех, новац, слава, да то све не вреди ништа.
То је такво место где се за време ноћног бдења појављују сви мртви и сви живи и ти се ослобађаш терета овог света, приближаваш се највишем степену духовности и изгледа ти бесмислена реченица коју си дотад употребљавао: „Идемо на то и то место, тамо се добро једе“. То је највећа глупост, коју сам изговарао често у животу.
Што каже Кончаловски, на пољском ве-цеу код његове мајке гости су писали: „Овде се завршава кулинарска уметност госпође Кончаловски“. Не пада ти више на памет да се нервираш што ниси добио неку награду, изгледаш самом себи бедан када се сетиш да си се нервирао што ниси заступљен у некој антологији, што те нису негде позвали, а ја никуд ни не идем углавном“, рекао је наш истакнути књижевник и сликар Момо Капор.
Хиландар – место где је време стало
За Капора је Хиландар био место где је време стало, где су сви живи и мртви присутни у сваком тренутку.
Монаси су често помињали оца Саву, мислећи на Светог Саву, што је додатно наглашавало безвременост и духовну дубину манастира. У овом окружењу, човек спознаје своју ништавност у односу на вечност, а световне бриге постају безначајне.
Лекција из човечности
Капор је веровао да посета Хиландару није туристичко путовање, већ лекција из људскости, прилика да се схвати разлика између материјалног и духовног света. Смaтрао је да би људи опседнути стицањем материјалних добара требало да посете Хиландар како би спознали да живот није само у јелу, пићу и стицању, већ у давању другима.
Трајан утицај на стваралаштво
Ово искуство научило га је да цени духовне вредности и да преиспита своје приоритете. Његов боравак у Хиландару оставио је дубок траг не само на његов лични живот, већ и на његово књижевно и уметничко стваралаштво, инспиришући га да промишља о суштинским вредностима живота.
