Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светска банка ретко доспевају на насловне стране. То јест, ако нема великих ломова у светској економији.
Када данас у Гугл укуцате „задужење Аргентина“, исте су шансе да наиђете на вест о позајмицама ММФ-а, као и на нове фудбалске успехе Лионела Месија – вероватно ће једнако избацити чланке о ММФ-овим позајмицама, као и вести о најновијем фудбалском тријумфу Месија.
Нових двадесет милијарди долара за Аргентину – највећег дужника ММФ-а – стиже како би се помогло либертаријанском председнику Хавијеру Милеју да настави са реформама у тој јужноамеричкој земљи која је деценијама важила за расипника.
И рад Светске банке обично остаје испод радара. Током пандемије ковида, она је тихо испоручила 170 милијарди долара у позајмицама и грантовима за више од стотину земаља које покривају 70 одсто светског становништва.
Баш се ове седмице, од четвртка 24. априла, ММФ и Светска банка окупљају на пролећним заседањима у Вашингтону. Ти састанци биће „занимљивији“ него иначе, јер царинска политика америчког председника Доналда Трампа прети да угрози глобални раст. И то није све – и сама подршка САД двема организацијама је под знаком питања.
„Пројекат 2025“ за повлачење из ММФ-а и Светске банке
То се нагађа откако је „Пројекат 2025“, десничарски политички папир који је пратио Трампову изборну победу, предвидео повлачење САД из обе институције. По том тексту, ММФ и Светска банка су „скупим посредницима“ који преусмеравају америчке паре.
У те две институције стварно треба да брину. Трамп је већ показао да се није шалио када се опет повукао из Париског споразума о клими, па и Светске здравствене организације. У фебруару је наредио да се у року од пола године испитају сва америчка давања за све међународне организације, што је практично угасило УСАИД.
Вашингтон још није именовао извршне директоре у ММФ-у и Светској банци и многи би рекли да је тај застој намерна порука.
И то све иако су Сједињене Државе итекако имале користи од ових институција, како економски, тако и кроз меку моћ. С највећим бројем гласова у ММФ-у и Светској банци, Вашингтон фактички има право вета на важне одлуке.
Позајмице земљама које грцају у дуговима често долазе уз услове попут либерализације тржишта каква одговара интересима САД.
Роберт Вејд, професор политичке економије на Лондонској школи економије, сматра да би повлачење САД имало озбиљне последице по глобални положај Вашингтона.
„Низ америчких администрација и Конгрес већ дуго се понашају као да су Светска банка и ММФ агенти или продужене руке америчке државе“, каже Вејд за ДЊ. „На овај или онај начин, Вашингтон има велики утицај на њих.“
Горе од царина?
Трампове рекордно високе царине, најављене почетком месеца, створиле су неизвесност у глобалној економији. Берзе су се стропоштале.
Критичари сада страхују да би, загледана само у домаће двориште, Трампова екипа могла да размонтира читав глобални финансијски систем успостављен после Бретонвудског споразума. Његова суштина су пливајући курсеви, доминација долара и институција као што су ММФ и Светска банка.
„Трампова администрација нема кохерентну позицију о реформама Светске банке, ММФ-а или било које друге међународне институције“, оцењује Константин Гурдгијев, професор финансија на Универзитету Северног Колорада.
„То је популистичка агенда ’ја теби-ти мени’. Фокусирана је на домаће прилике и тражи брзе победе на рачун међународног система“, наводи Гургдијев за ДЊ.
Повлачење САД могло би сместа да лиши ММФ и Светску банку свежег новца. Оне теоретски располажу са 1,5 билиона долара. Те паре у великој мери долазе из Вашингтона.
Гурдгијев предвиђа да би то имало „значајан утицај“ на способност тих институција да реагују на кризе. Сматра и да би повлачење САД било поклон Кини, која је већ много инвестирала у ширење глобалног утицаја.
„Обе институције су изузетно исплативе за САД и помажу јој да спроведе дугорочну агенду смањења ризика од земаља попут Кине“, рекао је Гурдгијев.
Кинески модел као конкуренција
Процена Центра за политику глобалног развоја Бостонског универзитета показује да је Кина од 2008. до 2021. дала скоро 500 милијарди долара кредита за сто земаља.
Са ослабљеним ММФ-ом и Светском банком, земље у дужничкој кризи или оне које траже новце за инфраструктуру могле би се све више окретати Пекингу, јачајући тако утицај Кине.
Године 2015, Кина и друге земље БРИКС-а покренуле су Нову развојну банку (НДБ), која се често види као конкурент Светској банци. НДБ нуди кредите са мање услова и у другим валутама, у покушају да скрши доминацију долара.
Излазак САД вероватно би подстакао пресељење седишта ММФ-а и Светске банке – можда у Јапан, другог највећег финансијера. Вејд напомиње да би се томе жестоко противила Кина, која има недовољно гласачко учешће (6,1 одсто у ММФ-у).
Како би Трамп могао до бољег дила?
„Трамп би могао да каже: ’Повећајте своја средства и добићете већи удео у гласању’“, описује Вејд могућу тактику преговора америчког председника.
„Вероватније је да би САД озбиљно запретиле изласком из Светске банке, него из ММФ-а“
Док би регионалне банке попут Азијске развојне банке или Интерамеричке развојне банке могле делимично да замене улогу Светске банке, алтернативе за ММФ су ретке. У застоју су и напори БРИКС-а да створи пандан ММФ-у.
Гурдгијев тврди да Трамп очекује да ММФ и Светска банка „навијају“ за његову политику високих царина и приоритета Америке, и види да Вашингтон предузима кораке да ограничи утицај Кине и других земаља БРИКС-а у обе организације.
„Али те институције имају довољно интелектуалног интегритета да разумеју колико су те политике опасне и за САД и за глобалну економију“, додао је.
Олујни облаци над глобалном економијом
Заиста, расте забринутост да ће агресивна царинска политика изазвати светску финансијску кризу – ако се све Трампове претње обистине, а друге земље ударе контру.
ММФ је у уторак (22. април) кориговао своје прогнозе раста економије – горе је него што су претходно проценили. Тако ће, верују, светска економија ове године расти 2,8 одсто, уместо очекиваних 3,3.
И америчка економија порашће само 1,8 одсто, што је скоро проценат мање од претходне прогнозе издате у јануару.
„Глобална финансијска ситуација веома је крхка и лако би могла да склизне у кризу“, упозорава Вејд. Ако се то деси, каже, Трамп ће морати да батали приче о напуштању ММФ-а и Светске банке.
Гурдгијев упозорава да недостатак ангажмана Вашингтона у обе институције још појачава песимизам у вези са Трамповом економском политиком и будућом улогом САД на глобалном плану.
„Онеспособљавају се институције које функционишу као зајмодавци за крајњи случај“, упозорио је Гурдгијев. „То је потпуна бесмислица.“
