Природа крије многе невидљиве границе које имају велики утицај на животиње и биљни свет.
На пример, у водама код Рта Добре наде, на крајњем југу Африке, сусрећу се Атлантски и Индијски океан. Ова подводна граница је толико изражена да неке животиње не прелазе из једног океана у други, док друге без проблема мигрирају између њих.
Слично томе, острва су одувек фасцинирала биологе јер врсте које на њима живе еволуирају у изолацији. Управо захваљујући томе Чарлс Дарвин је приметио значајне разлике међу животињама са различитих делова Галапагоса.
Међутим, једну од најзанимљивијих биогеографских граница открио је Дарвинов савременик Алфред Расел Волас док је истраживао Малајски архипелаг – групу од преко 25.000 острва која данас обухватају Индонезију, Филипине, Малезију, Сингапур и Папуу Нову Гвинеју.
Шта је Воласова линија?
Волас је приметио да се животиње с обе стране такозване „Воласове линије“ знатно разликују. На једној страни линије налазе се врсте карактеристичне за Азију, док су с друге стране присутне врсте типичне за Аустралазију – регион познат по својој јединственој фауни.
Занимљиво је да се на страни ближој Аустралазији могу наћи и азијске и аустралијске животиње, док се на азијској страни налазе искључиво врсте типичне за Азију.
Why don’t animals cross this mysterious line?
Video by geoglobe_tales on IG. pic.twitter.com/MmBAnT2gYq
— Fascinating (@fasc1nate) February 11, 2025
Волас је закључио да су азијске животиње успевале да пређу ову биогеографску баријеру, док су аустралазијске врсте биле ограничене на своју страну.
Тако, с аустралазијске стране можемо видети торбаре попут кенгура и монотреме, групу у коју спадају кљунари и јежеви мравоједи (ехидне).
С друге стране, у Азији нема торбара, али зато постоје слонови, носорози, мајмуни и човеколики мајмуни.
Шта је узрок ове разлике?
Једно од објашњења за ову јасну поделу лежи у климатским променама изазваним древним геолошким догађајима.
„Када се Аустралија одвојила од Антарктика, створила се област дубоког океана која је данас позната као Антарктичка циркумполарна струја (АЦЦ). Ова промена драматично је утицала на климу целе планете и довела до значајног захлађења“, објаснио је водећи аутор студије Алекс Скилс.
Екстремне климатске промене различито су погодиле врсте с обе стране Воласове линије, што је довело до јасне биогеографске разлике какву данас видимо.
Наиме, животњиски свет се употпуности адаптирао на екосистем у којем пребива да није желео да га на пусти, нити да пређе „линију“ коју су могли.
