Милан Видовић, председник организације и удружења „Српски центар“ у Бечу, гост је нове емисије подкаста Компас.
Удружење „Српски центар“ је основано 22.10.1995. године у Бечу уз подршку Амбасаде тадашње Републике Југославије у Аустрији.
У првим годинама постојања забележена су гостовања бројних позоришта са подручја бивше Југославије као што су представе „011“ Југословенског драмског позоришта, „Последњи тренуци краља Александра и краљице Драге“ Народног позоришта из Београда“, “Радован III” Театра Култ из Београда, „Буре Барута“ позоришта са Цетиња, „Хасанагинице“ Крушевачког позоришта и многе друге.
Књижевне трибине, играонице и концерти класичне музике
У оквиру удружења биле су активне књижевна трибина и књижевна радионица, које су окупљале писце поезије и прозе који живе и раде у Аустрији. Такође, постојали су дечија играоница и музичко обданиште, које су водили квалификовани педагози.
Српски центар је организовао концерте класичне музике дипломаца и постдипломаца нашег порекла са бечких конзерваторијума и музичких академија, те многобројна књижевна и литерарна дружења, a култура и очување наше традиције су остале главна звезда водиља Српског центра до дана данашњег.
Циљ удружења „Српски центар“
Циљ овог удружења је промоција српског културног стваралаштва, образовања и хуманитарни рад, то су три стуба њиховог деловања. Када једно такво удружење има ова три фактора као темељ свог постојања, несумњиво је да корача утабаним путем нашег првог архиепископа, Светог Саве, односно путем Светосавља.
Организација Светосавског бала је оно по чему је ово удружење најпрепознатљивије, међутим, поред овог грандиозног догађаја, вредни људи из овог удружења предвођени Миланом организују разне културне, традиционалне и образовне манифестације како би сачували српски идентитет у дијаспори.
„Светосасвски бал“ представља спајање српске културе, Светосавља, са културом одржавања бечких балова.
Како је настао и шта представља „Светосавски бал“?
„1846. Године је Милош Обреновић дао налог да се компонује „Српски кадрил“ Јохану Штраусу Млађем. Јохан Штраус Млађи је први пут 1846. године на Славенском балу извео „Српски кадрил“ и годину дана касније, 1847. године, бал се организовао на дан Светог Саве, 27. јануара 1847. и од тог тренутка се тај Славенски бал назвао „Светосавски бал“
Бал се увек одржава у неком периоду око 27. јануара и то је спајање српске културе, Светосавља, са културом одржавања бечких балова, где би можете да видите на нашим баловима такође и бечки валцер, али и наше старе, српске старе градске игре, такође и кола. Први мотив је спајање те две културе“- истакао је Милан Видовић у нашој емисији.
Први српски бал новог доба
Због лоших односа између Србије и Аустроугарске бал је престао да се одржава у престоници Хабсбуршке монархије, међутим, у јануару 1998. године традиција одржавања Светосавских балова је оживљена, пре свега уз велико залагање Милорада Матеовића.
Септембра 2019. године, Српском центру се придружује група младих људи који уносе свежу енергију и ентузијазам. Том приликом, Центар добија нови лого, савремену интернет презентацију и унапређени визуелни идентитет.
Српски центар сарађује и са осталим српским организацијама у дијаспори и на тај начин кроз јаку синергију и истоветни циљ одржава и ојачава наш идентитет ван своје матице.
Светосавски бал је и ове године хуманитарног карактера
„На наредном балу ћемо имати сарадњу са хуманитарном организацијом „Срби за Србе“. Изабрали смо један од њихових пројеката, конкретно ради се о породици Дукић из Обреновца. Самохрана мајка Љиљана и три ћерке, где ће приход од Светосавског бала бити усмерен тој породици, конкретно, изградиће се један нови дом за ту породицу. Куповином улазнице за Светосавски бал, ви већ директно помажете тој породици.“
Милан је још истакао да се „Светосавски бал“ ове године одржава 31. јануара у палати Хофбург, царској палати у Бечу, а битно је истаћи још да је „Светосавски бал“ једини инострани бал међу 15 балова који се одржавају у царској палати.
Дипломатски начин да се глас о српском народу побољша
„Србија, односно српски народ можда и није на неком гласу као неки други, и то јесте један проблем за нашу заједницу тамо, зашто што, није баш тако да тамо у Аустрији можеш да кажеш да се поносиш што си Србин, што си из Србије. Него ту постоји нека резерва са друге стране можда, али управо је то једна мисија, један циљ наш, да се то на неки мекши начин, неки дипломатски накин побољша.“ нагласио је председник Српског центра у Бечу, Милан Видовић.
Ако вас интересује на које још начине српска удружења у дијаспори чувају српску традицију и културу, за каквим изазовима се сусреће наш народ у дијаспори, како млади чувају од заборава наше наслеђе, које се још активности организују унутар српске заједнице у дијаспори како би се промовисала и очувала српска традиција сем „Светосавског бала“ и зашто је вашно да останемо на путу Светосавља погледајте емисију са председником Српског центра у Бечу, Миланом Видовићем, а ми се Милану још једном захваљујемо на издвојеном времену и на томе што је компас правих вредности за наш народ у дијаспори.
