Прошле године, Грејем Вон је знао тачно како жели да проведе свој божићни одмор: покушавајући да реши мистерију стару 2.200 година о најстаријем познатом „компјутеру“ на свету.
Познат као механизам из Антикитере, овај бронзани уређај је механички компјутер са међусобно повезаним зупчаницима. У другом веку пре нове ере, корисници су користили његове прстенове и равномерно распоређене рупе за предвиђање будућих астрономских догађаја, попут помрачења.
Међутим, број тих равномерно распоређених рупа дуго је био мистерија и кључ за разумевање тачног функционисања уређаја.
Потрага за бројем рупа
Јутјубер Крис Будиселић, фасциниран овим механизмом, почео је пре седам година да израђује сопствену верзију, али није био сигуран колико рупа треба да укључи.
Ослањајући се на нека од Будиселићевих објављених истраживања, астрономи са Универзитета у Глазгову, укључујући и Вона, окренули су се статистичким моделима како би пронашли одговор.
„Схватио сам да је то занимљив проблем који бих могао решити на другачији начин током божићних празника, па сам се упустио у коришћење статистичких техника како бих одговорио на питање,“ изјавио је Вон у саопштењу универзитета.
На основу броја рупа, истраживачи су открили да уређај прати лунарни календар, а не египатски, како су ранија истраживања сугерисала.
Механизам из Антикитере је уникатно откриће
Механизам из Антикитере само је једно од интригантних открића са 2.000 година старог бродолома који су рониоци први пут открили 1900. године. Док су чекали да прође олуја, рониоци су пронашли остатке код грчког острва Антикитера.
Ископавања су открила три мермерне статуе коња у природној величини, новчиће, накит и друга блага, према подацима Института за океанографију Вудс Хол. Међутим, механизам из Антикитере је вероватно најуникатније откриће.
Овај уређај величине кутије за ципеле подељен је на шест делова и еродирао је услед боравка под водом.
Механизам је толико софистициран да су неки веровали да је то модеран уређај помешан са древним артефактима, наводи Дерек Џон де Сола Прајс, који је помогао у откривању функције овог уређаја 1970-их година.
Откривање нових детаља
Рендгенске слике из 2005. године дале су истраживачима нове детаље о уређају. Године 2020, Будиселић и његови сарадници су користили ове слике да измере положаје рупа и предложили да механизам има између 347 и 367 рупа. Ако би имао ближе 350 рупа, пратио би лунарни календар. Ако би имао 365, био би базиран на египатском календару.
Међутим, због лошег стања уређаја, било је тешко одредити тачан број рупа.
Након што је сазнао за Будиселићева истраживања, Вон је прво користио Бејзовску анализу, израчунавајући различите вероватноће за укупан број рупа на основу положаја и броја рупа у преосталим деловима бронзе. Открио је да је стотине пута вероватније да уређај има 354 рупе него 360.
