Пред нама је празник Великог Светог Јована Крститеља, дана када славимо веру и храброст овог светитеља. Уз његово име и пример, позвани смо да и ми своје животе учинимо сведоцима те исте вере и храбрости. Свети Јован је био више од пророка; он је био човек који је, по дару Светог Духа, тумачио знаке времена и позивао на враћање у савез с Богом.
Бити пророк никада није значило само срицање визија будућности. Пророк, као што је био Свети Јован, био је човек који је, уз Божји дар, тумачио знаке времена и стање народа у односу на Божји савез. Он је био онај који је, често отворено и храбро, упозоравао народ и владаре да се удаљавају од Бога, те их позивао на покајање и повратак. Јован је иступао са снажним порукама, не плашећи се да помене чак и самог владара у својим беседама. Ни тада, као ни данас, нико није оптужио Светог Јована што се меша у политику, јер је његова порука била дубоко духовна и морална, а не партијска.
Пророци су увек били харизматични људи који су знали препознати грех као узрок страдања и указивали на љубав, веру и социјалну правду као пут ка миру и благостању. Они су били борци за веру, за Бога и човека, чувари Савеза. Њихова борба није била оружјем, већ љубављу, делима милостиње и речима охрабрења. Борили су се за Истину и осуђивали лаж маскирану као истину.
„Тешко онима који зло зову добрим, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак; који праве од горког слатко, а од слатког горко… Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду“ (Исаија 5, 20-23).
Жртва и победа Пророка
Многи пророци, укључујући Светог Јована Крститеља, изгубили су своје овоземаљске животе, али су сачували чист образ и подобије, те задобили вечност. Свето Предање поручује да је Свети Јован последњи пророк, јер је његово најважније пророчанство већ било испуњено – Христос је дошао. Ипак, до данас има људи који, по свом карактеру и делању, настављају његову храбру мисију. Тумаче дух времена у односу на савез са Богом, позивајући на промену и покајање, често из напуштених и заборављених места. Њихов глас, упркос напорима да буде ућуткан или занемарен, допире далеко и дубоко, у срце сваког човека.
Човек чистог срца, попут пророка, препознаје кад зло зову добрим и кад од светлости праве мрак. То га боли и вређа, али он не одустаје, не склони поглед од праведника који страда, јер он види свог брата у том страдању. Као што је и сам Бог био Страдални Праведник, тако и праведник, ма колико био мален, у великом страдању може бити сведок и заступник Истине.
Данашњи дан ћемо посветити молитви Богу и Светом Јовану, али и животу који треба да буде одраз примера овог великог Божијег угодника и многих других храбрих пророка. Позвани смо да у животу будемо верни њиховим учењима, да следимо њихову храброст и да сведочимо истину Божје речи.
Марко Радаковић за Компасинфо
