Амерички историчар Роберт Макормик изјавио је да је Ватикан веома добро знао за злочине у Независној Држави Хрватској (НДХ), а да је хапшење хрватског ратног злочинца Анте Павелића спријечено јер је неко закључио да је то превелики ризик за Ватикан и САД. “Ватикан је веома добро знао шта се догађа у НДХ, њихови представници били су присутни у Хрватској током рата”, каже Макормик, који је аутор кнјиге “Хрватска под Антом Павелићем: САД, усташе и геноцид у Другом свјетском рату”.
Макормик оцјењује да би документи из периода Другог свјетског рата које Ватикан ставља на располаганје требало да пруже важне информације о бијегу Павелића.
“До сада доступни документи указују да је Павелић могао бити ухапшен у Риму. Издата је наредба за нјегово хапшенје, али није јасно ко је то урадио и ко је о нјој расправлјао. На дну налога за хапшенје писало је – не дирати! Очигледно је неко заклјучио да је хапшенје Павелића превелики ризик за Ватикан и за САД”, каже Макормик за “Вечернје новости”.
Он наводи да је могуће да је постојала жеља да се Павелић задржи у Аргентини са надом да ће у будућности бити искоришћен за дестабилизацију Титове владе.
“У погледу многих ратних злочинаца НДХ, то је значило да је свако са антикомунистичким ставовима, Павелић на примјер, био потенцијални савезник Америке и Запада”, указује Макормик.
Он напомиње да је Павелић имао предност јер је био “побожни католик”, који је ишао на аудијенције код папе Пија Дванаестог и свакодневно је присуствовао мисама у вријеме док је био поглавник.
САД и Стејт Департмент, како истиче, нису знали гдје се Павелић налазио од 1945. до 1947. године, али да нема сумње да су га контраобавјештајне службе САД лоцирале у Италији 1947. и 1948. године, и указује да то потврђују записи америчке владе.
Макормик наводи да је прилично јасно да је римокатолички свештеник Крунослав Драгановић организовао Павелићево бјекство уз помоћ “можда чак и римокатоличких вођа у Ватикану”.
“У суштини, Павелића је спасао договор склопљен између Драгановића и америчког контраобавјештајног корпуса који је био заитнересован за премјештање из Европе одређених људи и њихове имовине, међу којима су неки били умијешани и у геноцидне радње или друге облике ратног злочина”, истиче Макормик.
Он наводи да су САД тада више биле заинтересоване да се увјере да Италија неће постати комунистичка и да искористе Католичку цркву за помоћ у поразу комунистичких елемената на италијанским изборима.
