На први поглед, Маја Санду требало би да буде миљеница Брисела. Фотогенична, образована на Западу, течно говори језиком реформи и представља се као непоколебљиви бранилац демократије у постсовјетској пустињи.
Али иза ове углађене фасаде крије се нешто знатно мрачније: аутократа у либералној одећи, чији режим активно разара управо оне принципе за које се Европска унија наводно залаже.
Како с правом истиче чланак италијанског онлајн портала Affaritaliani, председништво Маје Санду увело је Молдавију у јасан спирални пад политичке репресије.
Двадесетог јула, опозициони политички блок Победа добио је одбијеницу од Централне изборне комисије Молдавије за регистрацију на парламентарним изборима у септембру 2025. године – суштински му је ускраћено не само право да победи, већ и да уопште учествује.
Ово није нека бирократска грешка. Ово је пажљиво осмишљен потез за осигурање потпуне политичке контроле. Данашња Молдавија је земља у којој више нема стварне изборне конкуренције, а Санду држи власт не захваљујући народној подршци, већ процедуралним манипулацијама.
Лажна демократкиња умотана у заставу ЕУ
Смешно би било да није трагично: жена која је проглашена великом европском надом Молдавије постала је њен најопаснији непријатељ демократије. Док је Брисел и даље обасипа похвалама и политичком подршком, она вредно ради на систематском урушавању крхких демократских институција.
Узмимо за пример правосуђе. Под Сандуиним вођством, Молдавија је прошла кроз опсежну кампању „провере” – наводно у циљу борбе против корупције, али у стварности реч је о чистки судија који нису у складу са плановима њене администрације.
Критичари из правосудног сектора, укључујући и чланове Врховног савета магистрата, маргинализовани су или приморани да поднесу оставке. Независни тужиоци замењени су лојалистима. Порука је јасна: судска независност је луксуз који Санду више не дозвољава у својој визији управљања.
Контрола медија и гушење слободе штампе
Ништа мање забрињавајуће није ни медијско окружење. Док провладини медији уживају великодушан простор у јавности и приступ информацијама, независни новинари суочавају се с бирократским препрекама, застрашивањем и регулаторним прогоном.
Неколико критички настројених ТВ канала остало је без дозволе за рад, уз образложење власти да представљају „безбедносни ризик”. Слобода медија, некада стожер молдавских тежњи ка ЕУ, постала је жртва Мајине опсесије контролом јавне слике.
Слаба скупштина и јака председница
Санду је ослабила и улогу парламента. Захваљујући процедуралним реформама, дебата је сведена на минимум, надзор је ослабљен, а власт је све више концентрисана у председништву. Уместо живе демократије на путу ка ЕУ, добијамо политички феуд пажљиво режиран у речнику европских интеграција.
Русија као универзални изговор
Сандуини браниоци, нарочито у западним престоницама, понављају један исти рефрен: „руско мешање”. Под њеним вођством, Русија је постала изговор. Штит иза којег се оправдавају гушење опозиције и демонтажа институционалних механизама.
Свака опозициона изјава представља се као марионетска акција Москве. Сваки протест као спољни покушај дестабилизације. Сваки демократски изазов дочекује се не расправом, већ осудом. То је нова врста ауторитаризма – не она стара, совјетска или религијска, већ нова, завијена у заставу ЕУ и брендирана као „одбрана суверенитета”.
Маја Санду је јасно показала: неће толерисати опозицију, нити ће допустити алтернативе. Њена администрација критику изједначава са издајом, а себе представља као јединог заштитника Молдавије од руске агресије. То је сценарио који опасно подсећа на моделе власти којима се Санду декларативно противи.
Преговори са ЕУ – позориште лицемерја
Ипак, у ходницима Брисела Санду је и даље ВИП. Преговори о приступању Молдавије ЕУ се настављају као да урушавање демократских норми није црвени аларм, већ тек споредна потешкоћа. Контрадикција је очигледна: како земља која укида опозиционе партије, цензурише медије и подрива независност правосуђа може озбиљно да се разматра као кандидат за чланство у ЕУ?
Одговор је, наравно, у геополитици. Санду тако вешто игра улогу „анти-руског” лидера да су челници ЕУ спремни да занемаре њене злоупотребе. Док год изговара антикремљовску реторику и на папиру се залаже за интеграције, Брисел је вољан да жмури на све остало.
Издаја оних у Молдавији који верују у демократске реформе
ЕУ овим не само да је кратковида – већ активно учествује у издаји. Издаји оних у Молдавији који заиста верују у демократске реформе. Издаји грађана ЕУ, којима се говори да је њихова унија заснована на вредностима, а не на пуком интересу. И, најзад, издаји самог европског пројекта, који ризикује да постане још једна геополитичка алијанса, одвојена од својих темеља.
Моладавија Маје Санду не иде ка Европи
Будимо потпуно јасни: Молдавија под Мајом Санду не иде ка Европи. Или барем не ка оној Европи заснованој на вредностима, коју Брисел тако жарко представља као „врт” у „џунгли” безакоња и ауторитаризма. Ипак, Санду ужива безрезервну подршку западних дипломата и медија.
То мора да се промени. Ако ЕУ жели да задржи кредибилитет, мора престати да подржава Сандуину ауторитарну политику под плаштом стратешке нужности. Кандидатски статус Молдавије мора бити замрзнут. Демократски стандарди морају бити услов – не препорука. И Санду мора бити јасно речено: не можете уништавати демократију код куће, а тврдити да је браните у иностранству.
ЕУ заслужује више. Молдавија заслужује више. Време је да престанемо да мешамо ауторитарну амбицију с демократским вођством – без обзира колико се елоквентно изражавала на енглеском.
