Лудашко језеро представља друго по величини језеро Северне Бачке, након Палићког језера. Административно, припада територији Суботице. Необичног изгледа и лепоте представља јединствено језеро у Србији.
Богата флора и фауна, ретке, заштићене врсте и несвакидашње пространство које га окружује, учинили су да Лудашко језеро постане Специјални резерват природе, али и својеврсни музеј на отвореном чија разноликост буди машту.
Још од каменог доба ветар је деценијама, па и столећима дубио језерско окно, које је захваљујући пешчаним динама спречавало даље отицање воде. Тако је временом настајао простор на коме су археолошким истраживањима пронађени и остаци најстаријег насеља у овом крају. Данас Лудашко језеро окружују насеља Лудаш, Хајдуково и Носа.
Смештено између заравни Бачке и Суботичке пешчаре
Ово језеро дугачко 4 км и широко 200 до 300 м, смештено је у депресији на контакту између лесне заравни Бачке и Суботичке пешчаре. Док се западна обала благо издиже из језера, источна обала представља лесну терасу високу до 6 м.
Археолошка истраживања показују да је на обали Лудашког језера било најстарије насеље у овом крају која потичу из периода палеолита, неолита, бакарног доба, средњег века и ренесансног раздобља.
Архаичне сеоске куће Лудаша, најстаријег салашарског насеља околине језера, припадају најјужнијој варијанти мађарског равничарског типа куће. Ипак, оно што Лудашко језеро чини заиста јединственим, јесте разноврсност биљног и животињског света који су овде настањени.
На Лудашком језеру регистровано је 238 врста птица
Многе од ових птица су ретке и угрожене врсте, а неке од најпознатијих су плавокљуна патка, риђа и жута чапља,
букавац, барски петлован, водомар, модровољка, бела и брката сеница и шеварски цврчић који се гнезди у тршћацима језера.
Најпознатији сисари су зец, срна, дивља свиња и видра. Влажне поплављене ливаде, као и само језеро идеално су место за размножавање бројних водоземца. Ту су мали и велики мрмољак, барска жаба, обична чешљарка, зелене жабе и заштићена барска корњача.
Поред веома популарног златног караша кога је данас скоро потпуно потиснуо сребрни караш, у језеру живи још око 20 врста риба, од којих је најпознатији заштићени чиков.
Овде се могу срести и ласица, кртица, хермелин итд.
Ово језеро красе и многобројне биљне врсте
Поред богатог животињског света, лепоту Лудашког језера красе и многобројне биљне врсте. Природне реткости су велики каћун, шварценбергова боквица, панонски звездан, а највећа вредност приобалних слатина је ретки зелени морски трозубац који је уписан у Црвену књигу флоре Србије.
Изузетан је доживљај када на пролеће језеро украси блиставо жута перуника, а на лето шарене врбчице и конопљуше.
Проглашено је Специјалним резерватом природе
Лудашко језеро је први пут заштићено законом 1955. године (део језера), а од 1994. године Уредбом Владе Републике Србије проглашено Специјалним резерватом природе. Поред шетње, одмора и разгледања природних благодети Лудашког језера, овде можете уживати и у различитим активностима и организованим турама.
Најатрактивније је свакако посматрање птица које се организује од априла до септембра месеца. Ту је и ресторан на обали језера у коме можете пробати укусне рибље специјалитете, а у близини се налази и коњички центар.
Ако језеро посетите на лето, немојте пропустити традиционални еко-камп, који је установљен још 1987. године. Занимљиво је обићи и Рокин салаш, односно веома стару сеоску кућу која има интересантну етнографску, природну и археолошку колекцију предмета нађених у близини језера.
Постоје и четири едукативне стазе, које крећу од модерног Визиторског центра, а налазе се на северној обали језера. Лудашко језеро удаљено је од Суботице 14 км, зато не пропустити да обиђете и овај дивни град и његово Палићко језеро.
