Први примерак „Фиће“ изашао је из производње 18. октобра 1955. године. Мали путнички аутомобил Застава 750, познат као Фића и Фићко, производила је фабрика „Црвена Застава“ у Крагујевцу на основу лиценце италијанског произвођача Fiat-а.
Током три деценије, укупно је направљено 923.487 возила овог типа, које се често назива „националном класом“. Снага мотора варирала је од 23 KS на почетку до 27 KS у последњој години производње.
Последњи произведени модел био је „Z-750 LE“, који се данас чува у Музеју „Застава“. На глобалном нивоу, произведено је 4.921.626 ових возила, од чега је 2.695.197 произведено у фабрици Fiat-а.
Економичан аутомобил
„Фића“ је био веома популаран због своје економичности, што га је чинило приступачним чак и просечним грађанима. Осим обичних људи, користиле су га и државне институције попут полиције, пошта и домова здравља.
Почеци аутомобилске индустрије у Југославији
Све је почело после Другог светског рата, 1948. године, када је обновљено постројење Црвена Застава. Почетком 50-их година 20. века, у Југославији су почели да размишљају о покретању производње путничких аутомобила. У то време велики број радника је био без посла, због чега су уследиле дискусије о начину надокнаде неискоришћених капацитета.
Референдум 1953. године
На референдуму 23. августа 1953. године, одлучено је да се највећи део остварене добити, 100 милиона динара, усмери на развој аутомобилске индустрије. Ова иницијатива добила је подршку 96 одсто запослених у Заводима.
Долазак џипа Willys Overland
Због ниског животног стандарда и слабе куповне моћи становништва, поставило се питање оправданости инвестиције у аутомобилску индустрију. Војни врх је од руководства предузећа „VTZ“ у Крагујевцу захтевао да се набави лиценца за теренско возило џип Willys Overland.
То су била прва возила склопљена у Застави 1953. године. После успешно спроведеног референдума, монтирано је укупно 162 примерка ових возила.
Преговори са Fiat-ом
Поред тога, руководство Заставе је наглашавало потребу за производњом цивилних путничких аутомобила. Иако су постојале политичке тензије, започети су преговори са италијанским Fiat-ом. Ови преговори, вођени у време Тршћанске кризе, предводио је инжењер Бранко Николић, а завршени су успешно након четири месеца.
Историјат „Фиће“
У Заводу је 1954. почела монтажа војног теренског возила Fiat AR-55 и путничких аутомобила Fiat 1400 BJ и 1100 B. Годину дана касније, на позицију директора Завода постављен је машински инжењер Првослав Раковић, који је одмах приметио да Fiat 1400 BJ и 1100 B нису возила намењена широј јавности, већ су била предвиђена за функционере. Током једне посете Fiat-у, Раковић се упознао са моделом Fiat 600.
Историја „Фиће“ креће 1955. године на сајму аутомобила у Женеви. Неколико година раније, Dante Giacosa, главни инжењер Fiat-а, добио је задатак да дизајнира мало возило за четири путника. Ђакоса је успео да створи по многима најуспешнији и најомиљенији Fiat свих времена – Fiat 600.
Амбициозан план „националног возила“
Када се вратио у Југославију, Раковић је представио државном врху амбициозан план за „национално возило“, који је укључивао серијску производњу путничког аутомобила намењеног радничкој и сељачкој класи, изградњу нове хале за монтажу, производњу ауто делова и обуку инжењера и радника за аутомобилски сектор.
На крају, државни врх је одобрио Раковићев план. Дозвољена је изградња фабрике, уз напомену да Завод Црвена Застава мора сам да обезбеди средства за финансирање. Тада је Fiat одобрио кредит, након чега је започела изградња фабрике која је била пројектована за годишњу производњу од 82.000 возила.
Изградња фабрике
У погонима „21. маја“ у Раковици започела је организована механичка обрада делова шасије и свих компоненти мотора. Крај 1958. године означио је почетак изградње фабрике са капацитетом од 82.000 возила годишње. До 1960. године, Застава је већ имала 50 одсто домаћих делова. Дана 6. јула 1962. године, нову фабричку халу отворио је тадашњи потпредседник СИВ-а, Александар Ранковић.
Прва фаза изградње фабрике коштала је 30 милиона долара и финансирана је на основу уговора о кредиту између Заставе и Fiat-а. Друга фаза финансирана је кроз кредите Међународне банке за обнову и развој, као и средства домаћих предузећа заинтересованих за производњу делова, окупљених око Инвестиционе банке.
Проширење фабричких капацитета
После завршетка нове фабрике аутомобила Застава, саграђено је још око 200 пратећих фабрика у земљи. Када је фабрика отворена, на тржиште је изашло 10.561 возило. Године 1964. од укупно 25.960 произведених возила у Застави, њих 21.370 су биле „фиће“. Застава је 1967. године, због повећане потражње, успела да произведе 34.466 возила.
Наставак производње Fiat-оvih модела
Године 1970, Fiat је прекинуо производњу модела 600 и 600D након 15 година. Застава је наставила са производњом ових модела, уз одређена унапређења у дизајну. Током ’70. година 20. века, у фабрици је развијен модел 750M.
Током ’80. година, на тржишту се појавила верзија 850. Оба модела аутомобила производила су се све до 1985. године, при чему је Застава 750 долазила у варијантама „L“, „LC“, „LE“, „S“, „SC“ и „SE“, док је Застава 850 постојала само под именом Застава 850.
Прослава педесетогодишњице постојања „Фиће“
Након тога, вођени су преговори о могућем пресељењу производње у турску фабрику Тофаш, али до конкретне реализације никада није дошло.
Поводом педесетогодишњице почетка производње „Фиће“ у „Застави“, од 15. до 18. октобра 2005. године, одржан је велики дефиле централним улицама Крагујевца, на којем је учествовало више од 150 „Фића“ из Србије и региона.