Коста Манојловић, један од најзначајнијих српских композитора и етномузиколога, оставио је неизбрисив траг у музици и култури Србије. Рођен је 4. децембра 1890. године у Крњеву, месту у близини Велике Плане.
Као професор, први ректор Музичке академије у Београду од 1937. до 1939. године и страствени истраживач народне музике, Манојловић је био пионир у својој области, повезујући традиционално и модерно у музици.
Рани живот и образовање
Већ у младости показао изузетан таленат за музику. Његова музичка путовања почела су у Москви 1912. године, али су га ратне околности приморале да настави школовање у Минхену. Студије је прекидао због учешћа у балканским ратовима, а да брани своју земљу наставио је и током Великог рата.
У годинама Првог светског рата, док је био део српске војске, организовао је хорове и компоновао музику инспирисану народним страдањем. Захваљујући својој даровитости, 1917. године добио је прилику да заврши студије у Оксфорду, где је дипломирао с кантатом „На рекама Вавилонским“ (Псалам 136)
Каријера и допринос музици
По повратку у Београд 1919. године, постао је диригент Првог београдског певачког друштва, професор на Богословском факултету и секретар Београдске филхармоније од њеног оснивања 1923. године. На Богословском факултету, био је диригент од 1931. до 1939. године
Његов највећи успех било је оснивање Музичке академије у Београду 1937. године, где је био први ректор и професор све до 1946. године.
Манојловић је током своје каријере сакупио и забележио више од 2.000 народних мелодија, чиме је обезбедио вредан материјал за истраживање српске музичке баштине. Његова дела, као што су циклуси хорова „Жалне песме“, „Песме земље Скендербегове“ и „Песме земље Рашке“, одражавају дубоку инспирацију народном музиком и историјом.
Његово стваралаштво, на неки начин је био наставак ствараллаштва Стевана Стојановића Мокрањца који му је једно време и био професор у Српској Музичкој школи у Београду. Његови наставници су још били великани као што су Стеван Христић и Милоје Милојевић.
Етномузиколошки рад
Као етномузиколог, Манојловић је анализирао и документовао музичке традиције југа Србије, источне Србије и села широм земље. Његови радови, попут „Музичког дела нашег села“ и „Народних мелодија у источној Србији“, истичу дубоку везу између музике и идентитета српског народа
Утицај на српску музику
Иако је након Другог светског рата био принудно пензионисан од стране нових власти, Манојловић је наставио да утиче на српску музику кроз свој рад у Институту за музикологију Српске академије наука и уметности. Његова оставштина обухвата не само композиције и истраживања, већ и инспирацију за будуће генерације музиколога и композитора
Коста Манојловић преминуо је 2. новембра 1949. године, али његов рад наставља да живи кроз музику, истраживања и институције које је основао.
