Планета је суочена са новом стварношћу након што је досегла прву у низу климатских прекретница, односно масовно изумирање коралних гребена, наводи се у извештају на којем је радило 160 научника широм света.
Климатске промене могле би бити кључне за Земљине системе, од амазонских прашуме до поларних ледених плоча, те да је избаце из равнотеже до тачке урушавања, што би покренуло катастрофалне таласе широм планете, упозоравају научници.
„Брзо се приближавамо вишеструким прекретницама Земљиног система које би могле трансформисати наш свет, са разорним последицама за људе и природу“, изјавио је Тим Лентон, професор на Институту за глобалне системе Универзитета у Ексетеру и један од аутора извештаја.
Лентон је истакао да ће свет премашити границу загрејавања од 1,5 степени, али да је кључно минимизирати даље загрејавање и што брже спустити температуру.
Према извештају, корали у топлим водама први су на удару.
Светски гребени од 2023. године трпе најгоре масовно избељивање икад забележено због рекордно високих температура океана, а погођено је више од 80 одсто.
Некадашњи подводни свет препун боја и живота претвара се у избељени крајолик којим доминирају алге.
„Сада смо коралне гребене гурнули изван онога са чиме се могу носити“, рекао је Мај Beret, коаутор извештаја.
Научници упозоравају да ће, ако се глобално загрејавање не преокрене, опсежни гребени бити изгубљени, а последице ће бити далекосежне.
Корални гребени кључно су станиште за морске врсте, важни за безбедно снабдевање храном, доприносе билионима долара глобалној економији и штите обална подручја од олуја.
Планета је на ивици неколико нових прекретница јер је готово сигурно да ће премашити глобално договорени циљ ограничавања загрејавања на 1,5 степена Целзијусова изнад прединдустријских нивоа.
Једна од најалармантнијих претњи је потенцијални колапс кључне мреже океанских струја на Атлантику, што би свет гурнуо у дубоко смрзавање, друге загрејало, пореметило сезоне монсуна и подигло ниво мора.
„Сада постоји ризик да би се колапс могао догодити током животног века људи који данас живе на планети“, упозорио је Берет.
Истраживач са Универзитета у Ослу и аутор извештаја Мањана Милкорит сматра да свет није спреман за последице преласка ових прекретница.
„Тренутне политике и међународни споразуми дизајнирани су за постепене промене, а не за овакве нагле, неповратне и међусобно повезане помаке“, рекла је Милкоритова и додала да начин на који владе сада реагују може обликовати Земљин систем на јако дуго време.
У извештају се позива на брзо смањење загађења које загријава планету и повећавање уклањања карбона из атмосфере.
Као позитивне ствари у извештају се наводе коришћење соларне енергије, електричних возила, батерија и топлотних пумпи.
Извештај долази само месец дана пре климатске конференције у Бразилу.
